Sat12072019

Last updateThu, 28 Nov 2019 1pm

Font Size

Profile

Menu Style

Cpanel
Back You are here: Home Knjige i tekstovi ODABRANI TEKSTOVI Ehli-bejt u tradicionalnom tefsiru

Ehli-bejt u tradicionalnom tefsiru

Tradicionalni tefsir (et-tefsiru bi-l-me’‘sur) podrazumijeva tumačenje Kur’‘ana Kur’‘anom, zatim hadisima Allahovog Poslanika, s.a.v.s., te izrekama ashaba i tabi’‘ina. Kao takav, on se smatra osnovom svih drugih tefsira, jer svaki komentator Kur’‘ana mora prvenstveno tražiti utemeljenost za svoje stavove prvo u samome Kur’‘anu koji je glavni izvor vjere islama, te u hadisima Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji je u sklopu svoje političke misije zadužen da ljudima (pro)tumači Kur’‘an. Razumijevanje Kur’‘ana od prvih generacija muslimana, ashaba i tabi’‘ina, također, vrlo je bitno, pogotovo ako se ima u vidu taj jedinstveni preobražaj na ideološkom, intelektualnom, moralnom, kulturnom i svakom drugom planu, koji je nastao kao rezultat njihovog pravilnog razumijevanja kur’‘nske poruke.
Imam Ibnu Kesir se smatra autentičnim predstavnikom islamske tradicije. Dovoljno je baciti makar i letimičan pogled u njegovu bogatu biografiju pa uočiti veličinu njegovog naučnog lika i djela, koja se, ponajviše, manifestira kroz perfektno poznavanje islamske tradicije, vješto ukomponovanje u razumijevanje i tumačenje Božije riječi i Poruke. Njegov Tefsir Kur’‘ana Časnog, svojom širinom i utemeljenošću, uz lahkoću stila, najbolji je dokaz te autentičnosti.
Tematika vezana za Ehli-bejt je vrlo važna za sve muslimane i pripadnike ummeta Muhammedovog, s.a.v.s.. Jer Bejt o kojem je riječ je Bejt (Kuća) Poslanika, s.a.v.s., koji je posljednji dostavitelj Allahove Riječi i Upute ljudskome rodu. Nema ni najmanje sumnje da njegov Whl (Porodica) predstavlja potomstvo najčasnije kuće koja se na Zemlji pojavila; slavom, ljepotom i porijeklom.


Ova studija je imala za cilj da ukratko iznese kako je jedan autentičan predstavnik islamske tradicije. Imam ibnu Kesir ed Dimški, u svome Tefsiru, razmatrao tematiku Ehli-bejta.


Po Ibn Kesiru, pojam Ehli-bejt, koji se spominje na kraju 33. ajeta sure El-Ahzab, ne odnosi se samo na Poslanikovu, s.a.v.s., užu porodicu (njega, njegovu kćerku h. Fatimu, zeta h. Aliju i njihove sinove h. Hasana i Husejna (r.a.), već obuhvata i Poslanikove, s.a.v.s., žene. U prilog tome Ibnu Kesir navodi tradicijska predanja vezana za sebebi-nuzul, tj. povod objave ovog ajeta. Dalje, smatra on, o tome, također, svjedoči i kontekst u kojem se ovaj pojam spominje. Ovim on aludira na jedno od općih pravila kojeg se mora pridržavati prilikom tumačenja Kur’‘ana, a to je uvažavanje konteksta (mulahazat es-sijak) u kojem određeni ajet dolazi. A ajet u kojem se spominje Ehli-bejt nalazi se u kontekstu koji je u cijelosti posvećen ženama Allahovog Poslanika, s.a.v.s., počevši od riječi Uzvišenog u 28. Ajetu ove sure: “O Vjerovjesniče reci ženama svojim: ako želite život na ovome svijetu i njegov sjaj onda se odlučite …” pa preko 32. ajeta u kojem se naglašava: “O žene Vjerovjesnikove, vi niste kao druge žene!”, i zaključimo sa 34. ajetom u kojem Svevišnji kaže: “I pamtite (o vi žene Vjerovjesnikove) ajete i mudrost, koji se kazuju u domovima vašim”.


Shodno tome, smatra Ibnu Kesir, žene Allahovog Poslanika, s.a.v.s., ulaze u sastav njegove porodice (Ehli-bejta). Međutim, pojam Ehli-bejta je općenitiji od toga da se svodi samo na Poslanikove žene. U prilog tome dolazi mnoštvo tradicijskih predanja koja prenose autori poznatih hadiskih djela, u njihovu autentičnost i vjerodostojnost nema ni najmanje sumnje.


Sa ovakvim shvaćanjem Ehli-bejt, tj. da Ehli-bejt, pored njega, Poslanika, s.a.v.s., njegove uže porodice (h. Fatime, h. Alije, h. Hasana i Husejna r.a.,), obuhvata i njegove supruge, saglasni su brojni komentatori Kur’‘ana, koji su živjeli i prije i poslije imama Ibnu Kesira. Od ranijih, spomenuli smo imama Et-Taberija (umro 310.h.) autora ogromne enciklopedije tradicionalnog tefsira poznate kao Džamiu-l-bejan ‘‘an te’‘vili aji-l-Kur’‘an, zatim imama El-Kurtubija (umro 671.h.) autora čuvenog El-Džami’‘u li ahkami-l-Kur’‘an, i dr. Od kasnijih, dovoljno je spomenuti imama Eš-Ševkanija (umro 1250. h.) autora tradicionalno/racionalnog komentara Fethu-l-Kadira.
Ovakvo shvaćanje Ehli-bejta ne samo da je potrebno zbog nužnosti poštovanja i respekta onih koje Allah Uzvišeni naziva “Ummehatu-l-mu’‘minine” (Majke pravovjernih), već ovakvo shvaćanje uveliko nudi i omogućava bar djelimično postizanje toliko očekivanog, muslimanskog jedinstva, preporoda i napretka.




EHLI-BEJT U TRADICIONALNOM TEFSIRU
(studija u svjetlu Ibnu Kesirovog Tefsira )


Uvod
Allahov poslanik Muhammed, sallallahu ‘‘alejhi ve alihi ve selleme, je posljednji dostavitelj Allahove Riječi i Upute ljudskome rodu. On je Allahov odabranik i miljenik. Nema ni najmanje sumnje da njegova porodica predstavlja potomstvo najčasnije kuće koja se na Zemlji pojavila; slavom, ljepotom i porijeklom. Upravo iz tog razloga postavlja se veoma važnim proučavanje tematike vezane za njegovu porodice iz različitih aspekata. Cilj ove studije je da prikaže kako je jedan autentičan predstavnik islamske tradicije, imam Ibnu Kesir ed-Dimiški u svome Tefsiru, u vezi kojeg postoji saglasnost islamskih učenjaka da je tradicionalne provenijencije, razmatrao tematiku Ehli-bejta.

Važnost tradicionalnog tefsira
Tradicionalni tefsir (na arapskom et-tefsiru bi-l-me’‘sur) podrazumjeva tumačenje Kur’‘ana Kur’‘anom, zatim hadisima Allahovog Poslanika, s.a.v.s., te izrekama ashaba i tabi’‘ina.
Kao takav, on se smatra osnovom svih drugih tefsira, jer svaki komentator Kur’‘ana mora prvenstveno tražiti utemeljenost za svoje stavove prvo u Kur’‘anu, koji je glavni izvor vjere islama, te u hadisima Allahovog Poslanika, s.a.v.s., koji je u sklopu svoje poslaničke misije zadužen da ljudima (pro)tumači Kur’‘an. Razumijevanje Kur’‘ana od strane prvih generacija muslimana, ashaba i tabi’‘ina, također, vrlo je bitno, pogotovo ako se ima u vidu taj jedinstveni preobražaj na ideološkom, intelektualnom, moralnom, kulturnom i svakom drugom planu, koji je nastao kao rezultat njihovog pravilnog razumijevanja kur’‘anske poruke.
Većina tradicionalnih tefsira ne sadrži druge elemente osim predaja (rivajeta) koje se navode od prvih generacija, te kao takvi više nalikuju na hadiske zbirke. [1] Česta pojava u ovakvim, čisto tradicionalnim tefsirskim zbirkama je da njihovi autori navode predaje bez kritičkog osvrta i analize, što stvara kod čitaoca koji nije upućen u hadiske znanosti velike poteškoće, jer u komentaru jednog ajeta može naići na mnoštvo predaja koje su jedna drugoj međusobno suprotne i kontradiktorne, što otežava upoznavanje pravog značenja kur’‘anskog teksta. Ono što je navelo ove autore da spominju predaje koje često znaju biti s naučne strane slabe i neutemeljene jeste njihovo nastojanje da se sačuva sve što je rečeno u vezi sa razumijevanjem nekog ajeta, kao i poznato pravilo u hadiskoj znanosti koje kaže: ”men esnede leke fekad hammeleke” -- “onaj ko ti spomene jednu predaju sa njenim senedom (lancem prenosilaca), onda je na tebe prenio odgovornost proučavanja (i poznavanja) autentičnosti svakog ravije u tom lancu prenosilaca.” [2]
Jedan od tefsira tradicionalne provenijencije koji u sebi sadrži brojne osvrte i analize po pitanju prenesenih tradicija je Tefsir imama Ibnu Kesira ed-Dimiškija, poznat kao Ibnu Kesirov Tefsir ili Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azimi. U nastavku slijedi kraća biografija imama Ibnu Kesira, i upoznavanje sa njegovim Tefsirom.


Imam Ibnu Kesir ed-Dimiški - autentičan predstavnik islamske tradicije
Imam Ibnu Kesir je živio u osmom stoljeću po Hidžri. To stoljeće se pamti u povijesti islama kao jedna od najplodonosnijih epoha islama u sferi pisanog stvaralaštva. Ono je iznjedrilo čitavu plejadu velikih imena i vrhunskih stručnjaka u raznim oblastima islamske znanosti. To je doba kada su naučne discipline zasnovane na Kur’‘anu i sunnetu doživjele pravi procvat i ekspanziju.
Imam Ibnu Kesir, čije je puno ime ‘‘Isma’‘il b. ‘‘Umer b. Kesir b. Davv b. Der’‘a el-Kureši el-Basri ed-Dimiški, rođen je 701. hidžretske, odnosno 1302. godine, u jednom selu u blizini Busre, grada na jugu današnje Sirije. Nakon očeve smrti, godine 706.h. odlazi zajedno sa svojim bratom u Damask, jedan od najvećih kulturnih i naučnih centara tog vremena. Veoma rano uspjeva naučiti Kur’‘an napamet, te prisustvuje halkama i dersovima najeminentnijih učenjaka Damaska i drugih mjesta u koja je odlazio s ciljem sticanja znanja.
Dugi niz godina proveo je učeći pred velikim muhaddisom, slavnim biografom i historičarem, hafizom El-Mizzijjem [3] , koji je prepoznavši u njemu iskrenost, čvrstu vjeru i karakter, kao i istinsku želju da uči i ustraje, uz prirodnu nadarenost i oštroumnost, ponudio da oženi njegovu kćerku, što je ovaj marljivi učenik i učinio. Tako je sprega iluma, proučavanja i naučno-istraživačkog pregalaštva koja je vezivala ovu dvojicu učenjaka bila još više ojačana i učvršćena.


Ibnu Kesir je također bio učenik poznatog autoriteta imama Ibnu Tejmijje. [4] U biografskim djelima se navodi “da je Ibnu Kesir osjećao posebnu ljubav i naklonost prema svom šejhu Ibnu Tejmijji, i da ga je slijedio u nekim mes’‘elama iz oblasti fikha, te je radi toga imao i odrađenih razmirica i neprijatnosti od zvanične vlasti i uleme”. [5]
Od njegovih mnogobrojnih šejhova i učitelja važno je spomenuti sljedeće: šejhul-islam Šemsuddin ez-Zehebi (umro 748.h.), enciklopedista i vhunski stručnjak za hadis i naučnu kritiku njegovih prenosilaca, renomirani historičar i biograf, te autor mnogobrojnih djela iz znanosti kojima je vladao; zatim El-Burhan el-Fezari (umro 729.h.); Ahmed b. Ebi Talib, poznat kao Ibnu-š-Šihne (730.h.); El-Bedr Muhammed b. Ibrahim es-Suvejdi (711.h.); el-Kasim b. Ebi Galib, poznat kao Ibnu ‘‘Asakir et-Tabib (723.h.) i dr.
Evidentno je da su učitelji imama Ibnu Kesira bili vrhunski stručnjaci u raznim oblastima islamske znanosti. Ako se tome doda još i činjenica da je Ibnu Kesir bio vrlo vrijedan i intelektualno nadaren učenik, kao i njegova upornost i ustrajnost u stjecanju znanja, jasno je da su sve pretpostavke za jednog vrhunskog naučnika kod njega bile ostvarene. Iz tog razloga, naučni rad ovog alima je bio, doista, plodonosan. U isto vrijeme on je obnašao funkciju vaiza, muftije, muderrisa (predavača) u više naučnih institucija tog vremena, a nekoliko puta bio je na njihovom samom čelu. Umro je - Allah mu se smilovao - 774.h. u Damasku gdje je i pokopan. [6]

Najvažnija pisana djela imama Ibnu Kesira
Svako ko proučava život i djelo ovog znanstvenika primijetiće da je on bio vrhunski stručnjak u više naučnih disciplina i da je napisao nekoliko kapitalnih djela upravo u disciplinama kojima je besprijekorno vladao. Znanosti koje bi se ovdje mogle posebno izdvojiti su: tefsir - tumačenje Kur’‘ana; hadis i naučna kritika prenosilaca tradicije (nakdu-r-ridžal); fikh i usul - šerijatsko pravo i njegova teorija; opća historija i historija islama. Ukratko ćemo navesti neka od njegovih djela iz spomenutih znanosti.
Iz domena tefsira, tumačenja Kur’‘ana, svakako je najvažniji njegov briljantni tefsir poznat pod nazivom “Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim”, ili “Ibnu Kesirov Tefsir”. O glavnim odlikama ovog tefsira i metodologiji njegovog autora biće riječi nešto kasnije.
U oblasti hadisa imam Ibnu Kesir je napisao nekoliko kapitalnih djela:
Džami’‘u-l-mesanidi ili Kitabu-l-hedji ve-s-suneni – ogromna enciklopedija u kojoj je sistematski, po poglavljima poredao hadise iz poznatih šest hadiskih zbirki “El-Kutubus-sitte”, pridodavši im još četiri Musneda čiji su autori: Ahmed b. Hanbel, El-Bezzar, Ebu Ja’‘la i Ibnu Ebi Šejbe. Ovo kapitalno djelo je štampano u preko trideset velikih tomova.

Musnedu-š-Šejhajni Ebi Bekr ve ‘‘ Umer – zbirka u kojoj je zabilježio hadise i fetve koje su prenesene od prve dvojice halifa Ebu Bekra i Omera.

Šema’‘ilu-r-Resuli – knjiga o vrlinama Allahovog Poslanika.

Ihtisaru-s - Sireti-n-Nebevijje - rezimirani Poslanikov životopis.

5 . Ehadisu-t-tevhidi ve-r-reddu ’‘ ale-š-širki – zbirka hadisa koji se tiču islamskog vjerovanja (tevhida).
6 . El-Medhalu ile-s-Sunen – rezime ogromnog Bejhekijevog djela Es-Sunen el-Kubra.
7 . Šerhu-l-Buhari – komentar Buharijinog Sahiha kojeg nije dovršio.
8 . Et-Tekmilu fi ma’‘rifeti-s-sikati ve-d-du’‘afai ve-l-medžahili – djelo koje kritički razmatra prenosioce tradicije.
9 . Ihtisaru ‘‘ ulumi-l-hadis – veoma važno djelo iz oblasti teorije hadiske znanosti. [7]
Iz oblasti fikha i šerijatskog prava, imam Ibnu Kesir je, s obzirom na svoju kompetentnost u hadiskoj znanosti, obradio nekoliko klasičnih fikhskih djela (uglavnom šafijske pravne škole) tako što je naučno valorizovao hadise koji se u njima koriste prilikom argumentiranja šerijatsko-pravnih odredbi i propisa. I sam je napisao neka zasebna fikhska djela, a nije zaboravio uraditi ni biografiju imama Šafije, čiji mezheb je inače slijedio. [8]
Kao historičar i biograf Ibnu Kesir je dao veliki doprinos ovim znanostima i napisao je:

1. El-Bidaje ve-n-Nihaje – djelo enciklopedijske naravi koje je započeo iznošenjem historijata priješnjih naroda i poslanika, da bi potom prešao na period predislamskih Arapa. Zatim obrađuje vrijeme poslanstva, uz izdašni životopis (siru) Muhammeda, a.s., da bi potom nastavio s vremenom prvih halifa, i preko umejevićkog i abasijskog perioda zaokružio historiju islama sve do godine 767. po Hidžri. Ovo djelo ima ogromnu važnost i smatra se relevantnim historijskim izvorom.

2. El-Fitenu ve-l-Melahimu – djelo historijsko-akaidske naravi, razmatra predznake Sudnjeg dana.

3 . Kasasu-l-Enbija – kazivanja o vjerovjesnicima (prevedeno i na bosanski jezik).

4. Tabekatu-š-Šafi’‘ijje – biografije učenjaka šafijskog mezheba.

Iz gore izloženog da se nazrijeti opus naučnog rada ovog velikana. Ipak, dva su djela koja se posebno izdvajaju kada je u pitanju naučna zaostavština imama Ibnu Kesira. To su njegova enciklopedija iz domena historije “El-Bidaje ve-n-Nihaje“, i njegov Tefsir poznat kao “Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azimi”. S obzirom na važnost i značaj njegovog Tefsira, potrebno je nešto reći o njegovim glavnim karakteristikama.

Značaj i glavne karakteristike Ibnu Kesirovog Tefsira


Naučna utemeljenost i sistematičnost jednog autora, te lahkoća, osebujnost i konkretnost njegovog stila izražavanja, kao i opus problematike koju razmatra, svakako su bitni elementi koje treba uvažiti kada se jednom djelu daje njegov značaj i naučna vrijednost. Svako ko razmatra Ibnu Kesirov Tefsir uočiće da su ove kvalitete kod njega ne samo zastupljene već i veoma izražene. Zbog toga njegov Tefsir ima veliku važnost u tefsirskoj baštini muslimana. On se ubraja među najpoznatije tefsire tradicionalnog tipa i na tom planu zauzima drugo mjesto, odmah nakon Tefsira slavnog i neprikosnovenog autoriteta Muhammeda b. Džerira et-Taberija (umro 310.h.). Međutim, mišljenja smo da Ibnu Kesirov Tefsir ne treba ubrajati među tefsire koji u sebi sadrže samo tradicionalne elemente, jer on, kao što ćemo vidjeti u daljem izlaganju, posjeduje mnogo racionalnih komponenti, te se iz tog razloga može svrstati u tefsire koji su bazirani na ispravnoj tradiciji i zdravom razumu.

Tefsir je započet “ Mukaddimom”, tj. predgovorom u kojem autor u kratkim crtama objašnjava važnost tumačenja Kur’‘ana i najbolji metod koji je potrebno koristiti u tefsiru. Ova “Mukaddima” rezimirano razmatra i neke druge teme iz problematike ‘‘ulumu-l-Kur’‘ana, i veći njen dio imam Ibnu Kesir je preuzeo iz čuvene “Mukaddime o temeljima tefsirske znanosti” (El-Mukaddime fi usuli-t-tefsir”) čiji je autor njegov učitelj, šejhu-l-islam Ibnu Tejmijje.

Glavne karakteristike Ibnu Kesirove metodologije tumačenja Kur’‘ana mogu se primijetiti u sljedećim tačkama:
Prvo : Nakon što spomene ajet ili grupu ajeta koje želi komentarisati, on pristupa citiranju predaja (rivajeta) od Poslanika, s.a.v.s., odnosno istaknutih ashaba i tabi’‘ina, koje su u vezi s dotičnim ajetom. Te predaje on navodi uglavnom s njihovim senedima koje su spomenuli sakupljači poznatih hadiskih zbirki u svojim Sahihima, Musnedima, Sunenima, Musannefima, Mu’‘džemima, Džuz’‘ovima i dr. Ono što daje posebnu vrijednost Ibnu Kesirovom Tefsiru jeste činjenica da on ne slijedi – kao što se to često dešava u tefsirima tradicionalnog tipa – metodu “pukog citiranja i navođenja”, već pravi kritičke osvrte na predaje, analizirajući i naučno valorizirajući kako njihov sened (lanac prenosilaca) tako i metn (tekst, značenje). Na taj način Ibnu Kesir je učinio spoj između tradicionalnog (el-me’‘sur) i racionalnog (el-ma’‘kul) načina razmišljanja, i ponudio čitaocu naučno utemeljeno štivo, uveliko olakšavši upoznavanje jačih i preferirajućih mišljenja u razumijevanju Kur’‘ana Časnog… Zahvaljujući upravo toj činjenici njegov Tefsir je zadobio posebnu vrijednost i značaj, kako u naučnim krugovima tako i kod muslimanskih masa.

Drugo : Ukoliko je moguće prokomentarisati ili bolje shvatiti jedan ajet u svjetlu drugih ajeta, Ibnu Kesir u tom slučaju obavezno navodi te ajete. Ovakvoj vrsti tefsira, tj. tumačenja Kur’‘ana Kur’‘anom, on posvećuje veliku pažnju, idući logikom da jedan govor može najbolje protumačiti onaj ko ga je rekao, te da Kur’‘an predstavlja jedinstvenu cjelinu i da je česta pojava da neki iskazi koji su manje jasni, na drugom mjestu budu bolje pojašnjeni. Ovakav metod tumačenja Kur’‘ana je vrlo zastupljen u njegovom Tefsiru.

Treće : Njegov Tefsir je prepoznatljiv i po tome što on izbjegava spominjanje israilijata (kazivanja pripadnika ranijih objava, ehlu-kitabija koji su primili islam), s kojima inače obiluje većina tefsirskih zbirki. Ukoliko nešto od toga i spomene, onda je to s ciljem ukazivanja na njegovu neutemeljenost i pogrešnost, ili, ako je situacija suprotna, – objašnjenja da određena kazivanja nisu u koliziji sa islamskim učenjem, te se zbog toga određene poruke, ukoliko imaju poučni karakter, mogu uzeti u obzir.

Četvrto : Ibnu Kesirov Tefsir obiluje fikhskim raspravama. To je naročito izraženo kada je u pitanju komentar takozvanih “ajatul-ahkam”, tj. ajeta kojima se reguliraju šerijatsko-pravni propisi i odredbe. On tada spominje mišljenja islamskih učenjaka po pitanju razumijevanja tih ajeta, navodi njihovu argumentaciju, da bi potom svako mišljenje podvrgao naučnoj analizi i raspravi, odbacujući ono što je neutemeljeno ili što je u suprotnosti jačim dokazima. Ovdje se pokazuje stručnost velikog fakiha koji, i pored svoje šafijske opredijeljenosti po pitanju fikha, odbacuje pristrasnost, isključivost i tendencioznost i slijedi logiku utemeljenosti i jačeg argumenta. Ovakvim postupkom Ibnu Kesir se svrstao u red onih komentatora Kur’‘ana koji su u svoje tradicionalne tefsire unijeli mnoštvo zdravih racionalnih elemenata, jer on veoma često u svojim fikhskim analizama i raspravama poseže za logikom i analogijom zdravog razuma (el-mentiku vel-kijasu).

Peto : Kada se govori o Ibnu Kesirovom polju naučnog djelovanja, onda se svakako ne smije ispustiti iz vida njegovo vrsno poznavanje arapskog jezika. Zahvaljujući tome on veoma često u svome Tefsiru zalazi u jezičke analize pojedinih kur’‘anskih riječi i izraza, i s ciljem njihovog što efikasnijeg objašnjenja spominje stihove iz islamskog, ali i predislamskog (džahilijetskog) perioda. Tu se očituje njegova vještina kao etimologa i jezikoslovca.
Šesto : Postoji još jedna specifičnost Ibnu Kesirovog tefsira koja mu daje posebnu vrijednost. Riječ je o predajama (rivajetima) koje Ibnu Kesir navodi iz tradicionalnih tefsirskih zbirki koje nisu doprle do nas. Naime, poznato je da su muslimani tokom svoje historije često bili metom raznih napada i konstantnih pokušaja da se i oni i njihova baština totalno unište. U tim ratovima koji su vođeni na muslimanskim prostorima biblioteke i druge naučne institucije često su znale biti spaljene i uništene. Tako je došlo do gubljenja i nestajanja pojedinih djela iz raznih oblasti islamske znanosti.

Čitajući biografije pojedinih islamskih znanstvenika poput Ibnu Merdevejha, Abd b. Humejda, Ibnu Ebi Hatima, Ebu Šejbeta, Ibnu-l-Munzira i drugih, nailazimo na podatke da je svaki od njih ostavio iza sebe kompletan tefsir, koji je, – s obzirom na to da su njihovi autori mahom stručnjaci iz hadiske znanosti, – bio tradicionalnalnog tipa. Međutim, činjenica je da tih djela danas nema, jer nisu dospjela do nas. Ibnu Kesir u svome Tefsiru često navodi predaje sa senedima koje su koristili ovi autori, što jasno ukazuje na dvije stvari:

a) te tefsirske zbirke su bile prisutne i sačuvane u njegovo vrijeme ;

b) s obzirom na veliku raširenost i prijem Ibnu Kesirovog Tefsira u potonjim generacijama, on nam može poslužiti kao relevantan izvor po pitanju tih izgubljenih tefsirskih zbirki, čiji određeni dijelovi su putem njegovog Tefsira sačuvani, i tako su doprli i do nas. To je jedna od dodatnih specifičnosti i vrijednosti Ibnu Kesirovog Tefsira.

Ehli-bejt u Ibnu Kesirovom Tefsiru

Pojam Ehli-bejt, u ovakvoj jezičkoj konstrukciji, pojavljuje se u tekstualnoj evidenciji Kur’‘ana Časnog na dva mjesta. Prvi put u suri Hud, u 73. ajetu, i drugi put u suri El-Ahzab, u 33. ajetu. S obzirom na to da je kontekst u suri Hud u cijelosti posvećen Ibrahimu, a.s., jasno je da se pojam Ehli-bejt odnosi na njega i njegovu časnu porodicu, te zbog toga taj ajet neće biti predmetom razmatranja ove studije.
Kontekst u kojem se spominje pojam Ehli-bejt u suri El-Ahzab u cijelosti je posvećen ženama Allahovog poslanika Muhammeda, s.a.v.s.. Tako Svevišnji, obraćajući se ovim ajetom, kao i nekoliko prethodnih, ženama Allahovog Poslanika, s.a.v.s., kaže:

“I boravite u kućama svojim (o vi žene Vjerovjesnikove), i ljepotu svoju, kao u davno pagansko doba, ne pokazujte, i molitvu obavljajte i zekjat dajite, i Allaha i Poslanika Njegova slušajte! Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti.”

Komentarišući završetak ovog ajeta, tj. riječi Uzvišenog : إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا “ Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”, imam Ibnu Kesir kaže: “Ove riječi Allaha Uzvišenog su “nass” [9] - tj. jasan šerijatski tekst na osnovu kojeg se dokazuje da žene Allahovog Poslanika, s.a.v.s., ulaze u sastav Ehli-bejta. One su povod objave ovog ajeta, [10] a povod objave ulazi u objavu, oko čega postoji potpuna saglasnost, sam ili sa nečim drugim, a ovo drugo je ispravnije. Prenosi Ibnu Džerir [11] od ‘‘Ikrime [12] da je on na javnom mjestu govorio: - Riječi Uzvišenog: “Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”, objavljene su posebno glede pitanja žena Allahovog Poslanika, s.a.v.s.. [13] Isto tako prenosi Ibnu Ebi Hatim (sa senedom) od Ibnu ‘‘Abbasa da je rekao: - Ovaj ajet je objavljen povodom žena Allahovog Poslanika, s.a.v.s.. ‘‘Ikrime je, također, govorio: - Ko želi izaći sa mnom na “mubahelu”, [14] ja sam spreman. Ovaj ajet je objavljen posebno glede pitanja žena Allahovog Poslanika, s.a.v.s..” [15]

وقوله تعالى ﴿ إنَّمَا يُريِدُ الله ليُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ ويُطَهِّرَكُمْ تَطْهيِرًا ( وهذا نصُّ في دخول أزواج النبي صلَّى الله عليه وسلَّم في أهل البيت ههنا ، لأنهن سببُ نزول هذه الآية ، وسبب النزول داخلٌ فيه قولاً واحداً إمـا وحده على قول أو مع غيره على الصحيح . ورَوَى ابن جَريِرٍ عن عِكْرِمَة أنه كان ينادي في السوق : ) إنَّمَا يُريِدُ الله ليُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ ويُطَهِّرَكُمْ تَطْهيِرًا ( نزلت في نساء النبي صلَّى الله عليه وسلَّم خاصَّةً ، وهكذا رَوَى ابن أبي حاتم قال : حدثنا علي بن حرب الموصلي ، حدثنا زيد بن الحباب ، حدثنا حسين بن واقد عن يزيد النحوي عن عكرمة عن ابن عباس رضي الله عنهما في قوله تعالى : ) إنَّمَا يُريِدُ الله ليُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ ويُطَهِّرَكُمْ تَطْهيِرًا ( قـال : نزلت في نساء النبي e خاصة . وقال عكرمة : مَنْ شـاء باَهَلْتُهُ إنها نزلت فى شأن نساء النبي صلَّى الله عليه وسلَّم .

Nakon navođenja ovih predanja vezanih za povod objave ajeta, Ibnu Kesir precizira: “Ako se ovim željelo istaći da su one, a ne druge žene, bile povod objave, onda je to tačno, a ako se ovim ciljalo na to da se kaže da su samo one u sastavu Ehli-bejta, onda je to za razmatranje. Ima više hadisa koji ukazuju na to da je namjera u ovome daleko općenitija”. [16]

فإن كان المرادُ أنهن كُنَّ سببَ النزول دون غيرهنَّ فصحيحٌ ، وإن أُريِدَ أنهنَّ المراد فقط دون غيرهنَّ ففي هذا نظرٌ ، فإنه قد وردت أحاديثُ تدلُّ على أن المراد أعمُّ من ذلك .

Iz ovih riječi zaključujemo da Ibnu Kesir smatra da je ovaj ajet objavljen povodom pitanja žena Allahovog Poslanika, s.a.v.s., o čemu, pored ovih tradicijskih predanja, svjedoči, bez dvojbe, i kontekst u kojem on dolazi. Naime, ajet u kojem se spominje Ehli-bejt nalazi se u kontekstu koji je u cijelosti posvećen ženama Allahovog Poslanika, s.a.v.s., počevši od riječi Uzvišenog u 28. ajetu ove sure: “ O Vjerovjesniče, reci ženama svojim: - Ako želite život na ovom svijetu i njegov sjaj, onda se odlučite…”, pa preko 32. ajeta u kojem se naglašava: “O žene Vjerovjesnikove, vi niste kao druge žene!” , i zaključno sa 34. ajetom u kojem Svevišnji kaže: “I pamtite (o vi žene Vjerovjesnikove) ajete i mudrost koji se kazuju u domovima vašim”.

Shodno tome, žene Allahovog Poslanika, s.a.v.s., ulaze u sastav njegove porodice (Ehli-bejta). Međutim, pojam Ehli-bejta je općenitiji od toga da se svodi samo na Poslanikove žene. U prilog tome dolazi mnoštvo tadicijskih predanja koja prenose autori poznatih hadiskih djela, i u njihovu autentičnost i vjerodostojnost nema ni najmanje sumnje.
S obzirom na to da je imam Ibnu Kesir bio vrstan poznavalac hadisa, o čemu svjedoče svi njegovi biografi, njegova pisana djela, a naročito njegov Tefsir, on je za argumentiranje gornjeg stava naveo zamašan broj tradicijskih mišljenja koja je citirao sa njihovim senedima. [17] 

Nakon uvida u poruku i značenje tih predaja, evidentno je da se one mogu klasificirati na sljedeći načina:

A) Predaje koje ograničavaju Ehli-bejt na Poslanikovu, s.a.v.s., užu porodicu, i to konkretno na pet osoba: Poslanika, s.a.v.s., njegovu kćerku h. Fatimu, r.a., njenog muža h. Aliju, r.a., i njihovu djecu h. Hasana i h. Husejna, r.a..
B) Predaje koje u Ehli-bejt uvode, pored ove petorke, i neke od žena, odnosno ashaba/drugova Božijeg Poslanika, s.a.v.s..
C) Predaje koje Ehli-bejt proširuju i na Poslanikovu, s.a.v.s., rodbinu i familiju.
U nastavku donosimo tradicijske predaje koje je spomenuo imam Ibnu Kesir u svom Tefsiru-l-Kurani-l-’‘Azim (Komentar Kur’‘ana Veličanstvenog), shodno ovoj gornjoj klasifikaciji.


A) Predaje koje ograničavaju Ehli-bejt na Poslanikovu, s.a.v.s., užu porodicu (pet osoba)

1. Prenosi imam Ahmed, sa senedom od Ummu Seleme, r.a., da je Poslanik, s.a.v.s., bio u njenoj kući pa je došla Fatima , radijellahu ‘‘anha, noseći kameni ćup u kojem se nalazila hrana (kaša sa mesom) i ušla je kod njega s tim ćupom. Poslanik joj je rekao: - Pozovi svoga muža i svoja dva sina. Pa su došli Alija, Hasan i Husejn, radijellahu ‘‘anhum, i sjeli te počeli jesti tu hranu – pripovijeda Umu Seleme. Poslanik je sjedio na svojoj postelji, a ispod njega se nalazio hajberski ogrtač. Ja sam se nalazila u sobi i klanjala. Tada je objavljen ovaj ajet: إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا , “Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”. Nakon toga, Allahov Poslanik, s.a.v.s., je uzeo krajeve ogrtača i prekrio ih njim. Potom je izvukao svoju ruku i, digavši je prema nebu, kazao: اللهم هؤلاء أهل بيتي وخاصتي فأذهب عنهم الرِّجْسَ وطَهِّرْهُمْ تطهيرًا , Bože, ovo je moj Ehli-bejt i moji najmiliji! Odstrani od njih prljavštinu (grijehe) i potpuno ih očisti!

- Tada sam – priča Ummu Seleme – uvukla svoju glavu među njih i kazala: - A jesam li i ja sa vama, Allahov Poslaniče? – Ti si ka hajru, ti si ka hajru… – odgovorio je Allahov poslanik, s.a.v.s..” [18]

قال الإمام أحمد : حدثنا عبد الله بن نمير ، حدثنا عبد الملك بن أبي سليمان عن عطاء بن أبي رباح ، حدثني من سمع أم سلمة رضي الله عنها تَذْكُرُ أن النبي صلَّى الله عليه وسلَّم كان في بيتها فأتته فاطمةُ رضي الله عنها ببُرْمَةٍ فيها خَزيِرَةٌ فدخلت عليه بها ، فقال لها صلَّى الله عليه وسلَّم : « ادْعِي زَوْجَكِ وَابْنَيْكِ » ، قالت : فجاء عليٌّ وحسنٌ وحسينٌ رضي الله عنهم فدخلوا عليه فجلسوا يأكلون من تلك الخزيرة ، وهو على مَناَمَةٍ له ، وكـان تحته e كِسَاءٌ خَيْبَرِيٌّ ، قالت : وأنا في الحُجْرَة أُصَلِّي ، فأنزل الله عزَّ وجلَّ هذه الآية : ) إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ( ، قالت رضي الله عنها : فأخذ e فَضْلَ الكساء فغطَّاهم به ثم أخرج يده فَأَلْوَى بها إلى السماء ، ثم قـال : « اللهم هؤلاء أهل بيتي وخاصتي فأذهب عنهم الرِّجْسَ وطَهِّرْهُمْ تطهيرًا » ، قـالت : فأدخلت رأسي البيت فقلت : وأنا معكم يا رسول الله ؟ فقال : « إنك إلى خير ، إنك إلى خير » ، في إسناده من لم يسم وهو شيخ عطاء وبقية رجاله ثقات .

2. Prenosi imam Ibnu Džerir et-Taberi sa senedom od Ebu Hurejra, a on od Ummu Seleme, r.a., da je rekla: “Došla je Fatima, r.a., Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., sa posudom u kojoj se nalazila hrana [19] , te je, stavivši je na tanjir, postavila pred Poslanika, s.a.v.s.. Tada je on upitao: - Gdje ti je amidžić i tvoja dva sina? – U kući – odgovorila je. – Pozovi ih – kazao je. Potom je ona otišla Aliji, r.a., i rekla mu: - Odazovi se Allahovom Poslaniku zajedno sa svoja dva sina. Ummu Seleme dalje pripovijeda: Kada je Resulullah, s.a.v.s., vidio da se oni približavaju, uzeo je prekrivač (ogrtač) koji se nalazio na njegovoj postelji, prostro ga i posadio ih da na njeg sjednu. Zatim je svojom lijevom rukom uzeo za četiri strane ogrtača i skupio ih iznad njihovih glava, a desnom rukom je pokazao da čini dovu svome Gospodaru. Rekao je: اللهم هؤلاء أهل بيتي ، فأذهبْ عنهم الرِّجْسَ وطَهِّرْهُمْ تطهيرًا - O Allahu, ovo je moj Ehli-bejt. Odstrani od njih grijehe i potpuno ih očisti!” [20]

قال ابن جرير : حدثنا أبو كريب ، حدثنا مصعب بن المقدام ، حدثنا سعيد بن زربي عن محمد بن سيرين عن أبي هريرة عن أم سلمة رضي الله عنها قالت : جاءت فاطمة رضي الله عنها إلى رسول الله ببُرْمَةٍ لـها قـد صنعت فيها عَصيِدَةً تحملها على طبق فوضعتها بين يديه صلَّى الله عليه وسلَّم ، فقال صلَّى الله عليه وسلَّم : « أين ابن عمك وابناك ؟ » ، فقالت رضي الله عنها : في البيت ، فقال صلَّى الله عليه وسلَّم : « ادعيهم » ، فجاءت إلى علي رضي الله عنه فقالت : أَجِبْ رسولَ الله صلَّى الله عليه وسلَّم أنت وابناك . قالت أم سلمة رضي الله تعالى عنها : فلما رآهم مُقْبِليِنَ مدَّ صلَّى الله عليه وسلَّم يده إلى كِسَاءٍ كان على المنامة فمدَّه وبَسَطَهُ وأجلسهم عليه ، ثم أخذ بأطراف الكساء الأربعة بشماله فضمَّه فوق رؤوسهم ، وأومأ بيده اليمنى إلى ربه ، فقال : « اللهم ، هؤلاء أهل بيتي ، فأذهب عنهم الرجس وطَهِّرْهُمْ تطهيرًا » .

3. Prenosi imam Ahmed sa senedom od Enesa b. Malika da je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.s., je, idući na sabah namaz, prolazio šest mjeseci pored vrata (svoje kćerke) Fatime, r.a., i govorio:
إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا! الصلاة ! - Namaz! Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”. [21]

4. Prenosi Ibnu Džerir sa senedom od Ummu Seleme da je kazala: “Ajet ( إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ) je objavljen u mojoj kući. Sjedila sam na kućnom pragu i rekla: - Allahov Poslaniče, zar nisam i ja u sastavu tvog Ehli-bejta? Odgovorio je: - Ti si ka dobru. Ti si vjerovjesnikova žena. Rekla je Ummu Seleme: - A tada se u kući nalazio Allahov Poslanik, s.a.v.s., Alija, Fatima , Hasan i Husejn, radijjalahu ‘‘anhum”. [22]
قال ابن جرير : حدثنا أبو كريب ، حدثنا الحسن بن عطية ، حدثنا فضيل بن مرزوق عن عطية عن أبي سعيد عن أم سلمة رضي الله عنها ، قـالت : إن هذه الآية نزلت في بيتي ) إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ( ، قالت : وأنا جالسةٌ على باب البيت فقلت : يا رسول الله ألست من أهل البيت ؟ فقال : « إنك إلى خير ، أنت من أزوج النبي صلَّى الله عليه وسلَّم » ، قالت : وفي البيت رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ، وعلي ، وفـاطمة ، والحسن ، والحسين ، رضي الله عنهم . طريق أخرى رواها ابن جرير أيضا عن أبي كريب عن وكيع عن عبد الحميد بن بهرام عن شهر بن حوشب عن أم سلمة رضي الله عنها بنحوه .

5. Prenosi Ibnu Ebi Hatim [23] sa senedom od amidže ‘‘Avvama b. el-Havšeba da je rekao: “Ušao sam sa svojim ocem kod ‘‘Aiše, r.a., pa sam je nešto upitao o Aliji, r.a., Rekla je: - Pitaš me o osobi koja spada među one koje je Allahov Poslanik, s.a.v.s., najviše volio, a za tom osobom je bila udata njegova kćerka, koju je on najviše volio. Vidjela sam Resulullaha, s.a.v.s., kada je pozvao Aliju, Fatimu, Hasana i Husejna, radijellahu ‘‘anhum, i prebacivši preko njih odjeću (prekrivač) kazao: - O Allahu! Ovo je moj Ehli-bejt. Odstrani od njih grijehe i potpuno ih očisti! Primakla sam im se – priča Aiša – i rekla: - Allahov Poslaniče, jesam li i ja od tvog Ehli-bejta? – Odmakni se – odgovorio je – ti si ka dobru…” [24]
قال ابن أبي حاتم : حدثنا أبي ، حدثنا شريح بن يونس أبو الحارث ، حدثنا محمد بن يزيد عن العوام يعني ابن حوشب رضي الله عنه عن ابن عم له قال : دخلتُ مع أبي على عائشةَ رضي الله عنها فسألتُها عن عليٍّ رضي الله عنه ، فقـالت رضي الله عنها : تسألني عن رجل كـان من أحبِّ الناس إلى رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ، وكانت تحته ابنته وأحبُّ الناس إليه ؟ لقد رأيت رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم دعا علياًّ وفاطمةَ وحسنًا وحسينًا رضي الله عنهما ، فألقى عليهم ثوبًا ، فقال : « اللهم ، هؤلاء أهل بيتي ، فأذهب عنهم الرجس وطَهِّرْهُمْ تطهيرًا » ، قالت ، فَدَنَوْتُ منهم ، فقلت : يا رسول الله ، وأنا من أهل بيتك ؟ فقال : « تَنَحِّي ، فإنَّكِ على خَيْرٍ » .
6. Prenosi Ibnu Džerir od Ebu Se’‘ida (el-Hudrija), r.a., da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., rekao: “Ovaj ajet je objavljen povodom pet osoba; mene, Alije, Fatime, Hasana i Husejna; “Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”. [25]
قال ابن جرير : حدثنا ابن المُثَنَّى ، حدثنا بكر بن يحيى بن أبان العَنَزِيّ ، حدثنا مندل عن الأعمش عن عطية عن أبي سعيد رضي الله عنه قال : قال رسول الله صلَّى : « نزلت هذه الآية في خمسة : فيَّ ، وفي عليٍّ ، وحَسَنٍ ،الله عليه وسلَّم وحُسَيْنٍ ، وفاطمة ) إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ( .

7. Prenosi Ibnu Džerir od Sa’‘da (b. Ebi Vekkasa), r.a., da je rekao: “Allahov Poslanik, s.a.v.s., je jedne prilike, kada mu je spušten vahj (objava), uzeo Aliju, njegova dva sina i Fatimu, radijellahu ‘‘anhum, te ih ogrnuo svojom odjećom. Potom je rekao: - Gospodaru, ovo je moja porodica i moj Ehli-bejt!” [26]
قال ابن جرير : حدثنا ابن المثنى ، حدثنا أبو بكر الحنفي ، حدثنا بكير بن مسمار ، قال : سمعت عامر بن سعد رضي الله عنه قال : قال سعد رضي الله عنه ، قال رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم حين نَزَلَ عليه الوَحْيُ ، فأخذ عليًّا وابْنَيْهِ وفاطمةَ رضي الله عنهم ، فأدخلهم تـحت ثوبه ، ثم قال : « رب ، هؤلاء أهلي ، وأهل بيتي !» .

8. Prenosi Ibnu Džerir od Safije bint Šejbe da je rekla: “Rekla je ‘‘Aiša, radijellahu ‘‘anha: - Jednog jutra, Poslanik, s.a.v.s., je izašao, a na sebi je imao vuneni (ili svileni) ogrtač prošaran crnim vlasima. Potom je došao Hasan, radijellahu ‘‘anhu, pa ga je ogrnuo tim ogrtačem. Onda je došao Husejn, pa je i njega ogrnuo. Zatim je došla Fatima , pa je i nju ogrnuo. Potom je prispio i Alija, pa je i njega ogrnuo, i onda je rekao: - “Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”. [27]
قال ابن جرير : حدثنا ابن وكيع ، حدثنا محمد بن بشر عن زكريا عن مصعب بن شيبة عن صفية بنت شيبة قالت : قالت عائشة رضي الله عنها : خرج النبي صلَّى الله عليه وسلَّم ذات غَدَاةٍ وعليه مِرْطٌ مُرَجَّلٌ من شعر أسود ، فجاء الحسن رضي الله عنه فأدخله معه ، ثم جاء الحسين فأدخله معه ، ثم جاءت فاطمةُ رضي الله عنها فأدخلها معه ، ثم جاء عليٌّ رضي الله عنه فأدخله معه ، ثم قال : ) إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ( . ورواه مسلم عن أبي بكر بن أبي شيبة عن محمد بن بشر به .


B) Predaje koje u Ehli-bejt uvode neke od žena, odnosno ashaba [28] Allahovog Poslanika, s.a.v.s.

1. Prenosi imam Ibnu Džerir et-Taberi u svome Tefsiru, od Ummu Seleme, žene Božijeg Poslanika i majke pravovjernih, da je rekla: “Allahov Poslanik, s.a.v.s., je okupio Aliju, Fatimu, Hasana i Husejna, te ih zaogrnuo svojom odjećom. Zatim se skrušeno pomolio svome Gospodaru. Potom je rekao: - Ovo je moj Ehli-bejt! – Rekla sam – priča Ummu Seleme – uvrsti me, Allahov Poslaniče, sa njima. – Ti si od mog Ehla – odgovorio je”. [29]
قال ابن جرير : حدَّثنا أبو كُرَيْبٍ ، حدثنا خالد بن مَخْلَد ، حدَّثني موسى بن يعقوب ، حدثني هاشم بن هاشم بن عتبة بن أبي وقَّاص عن عبد الله بن وهب بن زّمْعَة قـال : أخبرتني أم سلمة رضي الله عنها قالت : إن رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم جمع عليًّا وفاطمة والحسن والحسين رضي الله عنهم ، ثم أدخلهم تحت ثوبه ، ثم جَأَرَ إلى الله عزَّ وجلَّ ، ثم قال: « هؤلاء أهل بيتي » . قالت أم سلمة رضي الله عنها : فقلت يا رسول الله ، أدخلني معهم ! فقـال : « أنت من أهلي » . طريق أخرى رواها ابن جرير أيضًا عن أحمد بن محمد الطوسي عن عبد الرحمن بن صالح عن محمد بن سليمان الأصبهاني عن يحيى بن عبيد المكي عن عطاء عن عمر بن أبي سلمة عن أمه رضي الله عنها بنحو ذلك .

2. Prenosi imam Ahmed u svome Musnedu od Ummu Seleme da je rekla: “ Jednoga dana, Resulullah, s.a.v.s., se nalazio kod mene u mojoj kući. Iznenada, sluga nas je izvijestio kako se na vratima nalaze Fatima i Alija, radijellahu ‘‘anhum. – Ustani i skloni se negdje ustranu od moga Ehli-bejta – kazao mi je Resulullah, s.a.v.s.. – Ustala sam – priča Ummu Seleme – i sklonila se, negdje blizu, u kući. Potom je ušao Alija i Fatima , a sa njima su bili Hasan i Husejn, radijellahu ‘‘anhum. Oni su tada bili mali dječaci. Poslanik je uzeo dječake i stavio ih sebi u krilo. Potom je jednom rukom zagrlio Aliju a drugom Fatimu. Onda je poljubio Fatimu, te Aliju. Zatim je preko njih prebacio crnoporubljeni ogrtač i rekao: - Bože, Tebi, a ne tvojoj vatri. [30] – A ja, Allahov Poslaniče? - upitala sam, priča Ummu Seleme. – I ti, također - odgovorio je.” [31]
قال الإمام أحمد : حدثنا محمد بن جعفر ، حدثنا عَوْف عن أبي المعدل عن عطية الطفاوي عن أبيه قال : إن أم سلمة رضي الله عنها حدَّثته قالت : بينما رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم في بيتي يومًا إذ قال الخادم إن فاطمة وعليًّا رضي الله عنهما بالسدَّة . قالت : فقال لي رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم : « قومي فتَنَحِّي عن أهل بيتي » قالت : فقُمْتُ فتَنَحَّيْتُ في البيت قريبًا ، فدخل عليٌّ وفاطمة ، ومعهما الحسن والحسين رضي الله عنهم ، وهما صبيان صغيران ، فأخذ الصبيين فوضعهـا في حِجْرِهِ فقبَّلهما ، واعتنق علياًّ رضي الله عنه بإحدى يديه وفاطمة رضي الله عنها باليد الأخرى ، وقبَّـل فـاطمة ، وقبَّـل عليًّا ، وأغدق عليهم خَميِصَةً سَوْدَاء ، وقال : « اللهمَّ ، إليك لا إلى النار ، أنا وأهل بيتي » ، قالت : فقلت : وأنا يا رسول الله ؟ قال صلَّى الله عليه وسلَّم : « وأنت » .

3 . Prenosi imam Ahmed od Šedada b. Ebi ‘‘Ammara da je rekao: “Ušao sam kod Vasila b. el-Eska’‘a, [32] r.a., a kod njega su bili neki ljudi. Spomenuli su Aliju, r.a., pogrdno se izrazivši o njemu. I ja sam o njemu nešto ružno kazao. Nakon što su otišli, rekao mi je (Vasil b. el-Eska’‘): - I ti si ružno govorio o tom čovjeku? – Oni su ružno govorili o njemu, pa sam i ja tako učinio – kazao sam. – Hoćeš li da te obavijestim o onome što sam čuo od Resulullaha, s.a.v.s.? – upitao je. – Svakako – odgovorio sam. – Došao sam jedne prilike kod Fatime, r.a. – nastavio je on – pitajući je gdje se nalazi Alija, r.a. – Otišao je kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s. – rekla mi je. – Sjeo sam da ga pričekam, pa je došao Allahov Poslanik, s.a.v.s., u društvu Alije, Hasana i Husejna, r.a.. Svakog od njih je držao za ruku. Nakon što je ušao, primakao je sebi Aliju i Fatimu, te ih posadio ispred sebe. Zatim je stavio sebi u krilo Hasana i Husejna. Potom je sve njih prekrio svojom odjećom (ili ogrtačem). Zatim je proučio ovaj ajet: “Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani i da vas potpuno očisti”. Onda je rekao: - O Allahu, ovo je moj Ehli-bejt, a moj Ehli-bejt ima više prava…” [33]
Nakon citiranja ove predaje Ibnu Kesir kaže: “Ovo predanje, također, prenosi i imam Ibnu Džerir, i na kraju se nalazi dopuna u kojoj stoji da je Vasile b. el-Eska’‘, r.a., rekao: - A ja, Allahov Poslaniče, sallallahu ‘‘alejke, da li sam ja od tvoga Ehla? - Da, i ti si od moga Ehla - odgovorio je. – I doista, to je ono što najviše želim i čemu se najviše nadam – rekao je Vasile, r.a..” [34]
وقال الإمام أيضًا : حدثنا محمد بن مصعب ، حدثنا الأوزاعي ، حدثنا شداد بن أبو عمار قال : دخلتُ على واثلة بن الأسقع رضي الله عنه وعنده قومٌ ، فذكروا عليا رضي الله عنه فشتموه فشتمته معهم ، فلما قاموا قال لي : شتمت هذا الرجل ؟ قلت قد شتموه فشتمته معهم . ألا أخبرك بما رأيت من رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ؟ قلت : بلى . قال : أتيت فاطمة رضي الله عنها أسالها عن علي رضي الله عنه فقالت : تَوَجَّهَ إلى رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ، فجلست أنتظره حتى جاء رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ومعه علي وحسن وحسين رضي الله عنهم آخذ كل واحد منهما بيده حتى دخل فأدنى عليا وفاطمة رضي الله عنهما وأجلسهما بين يديه وأجلس حسنا وحسينا رضي الله عنهما كلَّ واحدٍ منهما على فَخْذِهِ ، ثم لفَّ عليهم ثوبه أو قال كساءه ، ثم تلا صلَّى الله عليه وسلَّم هذه الآية : ) إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا ( ، وقال :« اللهم هؤلاء أهل بيتي ، وأهل بيتي أحق » .
وقد رواه أبو جعفر بن جرير عن عبد الكريم بن أبي عمير عن الوليد بن مسلم عن أبي عمرو الأوزاعي بسنده نحوه، زاد في آخره ، قال واثلة رضي الله عنه : فقلت وأنا يا رسول الله صلى الله عليك مِنْ أهلك ؟ قال صلَّى الله عليه وسلَّم « وأنت من أهلي » . قـال واثلة رضي الله عنه : وإنها من أرجى ما أرتجى!
ثم رواه أيضًا عن عبد الأعلى بن واصل عن الفضل بن دكين عن عبد السلام بن حرب عن كلثوم المحاربي عن شداد بن أبي عمار قال : إني لجالسٌ عند واثلة بن الأسقع رضي الله عنه إذ ذكروا عليًّا رضي الله عنه ، فشتموه ، فلما قاموا قال : اجلس حتى أخبرك عن هذا الذي شتموه ! إني عند رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم إذ جاء عليٌّ وفاطمة وحسن وحسين رضي الله عنهم ، فألقى e عليهم كساء له ، ثم قال : « اللهم هؤلاء أهل بيتي ، اللهم أذهب عنهم الرجس وطهرهم تطهيرًا » . قلت : يا رسول الله وأنا ؟ قال صلَّى الله عليه وسلَّم : « وأنت » ، قال : فوالله إنها لأوثق عمل عندي .

C) Predaje koje Ehli-bejt proširuju i na Poslanikovu, s.a.v.s., rodbinu i familiju

U ovom pogledu Ibnu Kesir bilježi u svome Tefsiru predaju koju prenosi Muslim u svome Sahihu od Jezida b. Hajjana da je rekao: “Ja, Husajn b. Sebre i ‘‘Umer b. Muslim krenuli smo do Zejda b. Erkama, r.a.. Kada smo došli i sjeli kod njega, Husajn mu je rekao: - O Zejde, ti si doista doživio mnogo dobra: vidio si Allahovog Poslanika, slušao njegove hadise, borio se s njim, klanjao za njim… Zejde, ti si, zaista, doživio puno dobra! Ispričaj nam našto što si čuo od Allahovog Poslanika, s.a.v.s.. Zejd reče: - O sine moga brata, tako mi Allaha, ja sam ostario i moj životni put je dugačak. Ponešto što sam saznao od Resulullaha već sam zaboravio. Ono što vam kažem prihvatite, a ono što ne kažem, ne opterećujte me tim! Zatim je rekao: - Jednog dana Allahov Poslanik nam je držao govor kraj vode koja se zvala Humm, a nalazila se između Mekke i Medine. Nakon što je zahvalio Allahu dž. š. i o Njemu se pohvalno izrazio, rekao je: - O ljudi! Ja sam samo čovjek kojem će uskoro doći izaslanik njegova Gospodara i ja ću se odazvati (aludira na preseljenje na ahiret, op. S.H.). Ja vam ostavljam dvije velike stvari: prva je Knjiga Uzvišenog Gospodara, u njoj je Uputa i Svjetlo, pa je prihvatite i čvrsto je se pridržavajte! Zatim je podsticao na pridržavanje i razvijanje ljubavi prema Allahovoj Knjizi, te je potom rekao: - I druga stvar je moj Ehli-bejt. Podsjećam vas na Allaha u pogledu mog Ehli-bejta! Podsjećam vas na Allaha u pogledu mog Ehli-bejta! To je ponovio tri puta. Husejn ga je upitao: - Zejde, ko pripada Ehli-bejtu? Zar nisu njegove žene od Ehli-bejta?
- Njegove žene pripadaju Ehli-bejtu. Međutim, Ehli-bejtom se smatraju i oni kojima je zabranjeno uzimanje sadake poslije njega - odgovorio je. - A ko su ti? – upitao je. – To je porodica Alije, ‘‘Akila, Dža’‘fera i Abbasa – rekao je. – Zar je svima njima zabranjeno uzimanje sadake – upitao je. – Da – odgovorio je Zejd.” [35]
وقال مسلم في صحيحه : حدَّثني زُهَيْرٌ بن حَرْبٍ وشُجَاعُ بن مَخْلَدٍ عن ابن عُلَيَّةَ ، قال زُهَيْرٌ حدَّثنا إسماعيل بن إبراهيم ، حدثني أبو حياَّن ، حدثني يزيد بن حيَّان قال : انطلقتُ أنا وحُصَيْنُ بن سَبْرَة وعُمَرُ بن مُسْلِمٍ إلى زَيْدٍ بن أَرْقَمَ رضي الله عنه ، فلما جلسنا إليه قال له حُصَيْنٌ : لقد لَقيِتَ يا زيدُ خيرًا كثيرًا ! رأيتَ رسول الله e ، وسَمِعْتَ حَديِثَهُ ، وغَزَوْتَ معه، وصلَّيتَ خَلْفَهُ ، لـقد لَقيِتَ يا زيدُ خيرًا كثيرًا ! حدِّثنْاَ يا زيد ما سمعتَ من رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ؟ قال يا ابن أخي ، والله لقد كَبِرَتْ سِنٍّي وقَدُمَ عَهْدِي ونسيتُ بَعْضَ الَّذي كنت أَعِي من رسول الله صلَّى الله عليه وسلَّم ، فما حدَّثتكم فاقبلوا وما لا فلا تُكَلِّفُونيِهِ ، ثم قال : قام فينا رسولُ الله صلَّى الله عليه وسلَّم يوماً خطيباً بماء يُدْعَى خُمًّا بين مكة والمدينة ، فحَمِدَ اللهَ تعالى وأثنى عليه ووَعَظَ وذكَّر ، ثم قال : « أما بعد ، ألا أيها الناس فإنما أنا بَشَرٌ يُوشِكُ أن يأتي رسولُ ربي فأجيبَ وأنا تاركٌ فيكم ثَـقَلَيْنِ ، أولهما كتابُ الله تعالى فيه الهدى والنور فخذوا بكـتاب الله واسْتَمْسِكُـوا به » ، فحثَّ على كـتاب الله عزَّ وجل ورغَّب فيه ، ثم قال: « وأَهْلُ بيتي ، أُذَكِّرُكُمُ اللهَ في أهل بيتي ! أُذَكِّرُكُمُ اللهَ في أهل بيتي ! ثلاثا » ، فقال له حُصين : ومَنْ أَهْلُ بيته يا زيد ؟ اليس نساؤه من أهل بيته ؟ قال نساؤه من أهل بيته ، ولكن أهل بيته من حُرِمَ الصَّدَقَةُ بعده . قال ومَنْ هم ؟ قـال : هم آلُ علٍّي ، وآلُ عَقيِلٍ ، وآلُ جَعْفَرٍ ، وآلُ عَبَّاسٍ رضي الله عنهما . قال : كلُّ هؤلاء حُرِمَ الصدقة ؟ قال: نعم !

Nakon navođenja ove predaje Ibnu Kesir kaže da je istu prenio Muslim sa drugim lancem prenosilaca, od Zejda b. Erkama, r.a., sa istim sadržajem, s tim što se na kraju nalazi nešto drugačiji podatak. Na upit ”Jesu li Poslanikove žene od Ehli-bejta?”, Zejd je odgovorio da nisu, obrazlažući to činjenicom da “žena može provesti živeći sa svojim mužem puno vremena, a potom se desi da je on razvjenča, pa se ona vrati svome ocu”. Potom je Zejd potvrdio ono što je istaknuto u prvoj predaji, a to je da “Ehli-bejt obuhvata Poslanikovu familiju i bliže rođake kojima je zabranjeno uzimati sadaku.”
Nakon toga Ibnu Kesir konstatuje da je sadržaj prve predaje svrsishodniji i da njega treba uzeti u obzir prilikom sagledavanja ove dvije predaje. “Druga predaja je – kaže on – vjerovatno imala za cilj da pojasni kako se Ehli-bejt ne može svoditi samo na Poslanikove žene, već obuhvata i druge kategorije, a ovakvo shvatanje ovog hadisa je potrebno zbog nužnosti njegovog usaglašavanja sa ranije citiranim predajama, kao i porukom kur’‘anskog konteksta.” [36]

Zaključak


Na kraju, nakon navođenja ovih brojnih tradicijskih predanja od kojih smo većinu spomenuli, Ibnu Kesir u zaključku kaže: “Nema ni najmanje sumnje da će svako ko razmišlja o Kur’‘anu doći do zaključka da su Poslanikove, s.a.v.s., žene obuhvaćene riječima Uzvišenog: إِنَّمَا يُرِيدُ اللَّهُ لِيُذْهِبَ عَنْكُمُ الرِّجْسَ أَهْلَ الْبَيْتِ وَيُطَهِّرَكُمْ تَطْهِيرًا “Allah želi da od vas, o Ehli-bejte, grijehe odstrani, i da vas potpuno očisti.” U prilog tome ide kontekst u kojem se spominje Ehli-bejt (a on je u cijelosti posvećen Poslanikovim ženama). Zato Svevišnji nakon svega spomenutog kaže: “I pamtite (o vi žene Vjerovjesnikove) ajete i mudrost koji se kazuju u domovima vašim” , tj. pamtite onu blagodat kojom ste obdarene mimo drugih ljudi, a to je da je Objava (Vahj) spuštana u vašim domovima. A Aiša, kćerka Siddikova, radijellahu ‘‘anhuma, je najsretnija kada je u pitanju ova velika milost i blagodat. Poslanik je, pored svih ostalih žena koje je imao, samo u njenoj postelji primao Objavu, kako je i sam to potvrdio, s.a.v.s..” [37]

Ehli-bejt u nekim drugim tefsirima


Ovdje nas posebno zanimaju stavovi onih mufessira koji su u svojim komentarima Kur’‘ana preferirali tradicijski način razmišljanja.
Interesantan je podatak da su ovakvim shvaćanjem Ehli-bejta, tj. da Ehli-bejt, pored Poslanika, s.a.v.s., i njegove uže porodice (h. Fatime, h. Alije, h. Hasana i Husejna, r.a.), obuhvata i njegove supruge, saglasni brojni komentatori Kur’‘ana koji su živjeli i prije i poslije imama Ibnu Kesira. Mi ćemo spomenuti samo neke od njih.
Od onih prijašnjih, važno je istaći imama Muhammeda b. Džerira et-Taberija (umro 310.h.), autora ogromne enciklopedije tradicionalnog tefsira poznate kao Džamiu-l-bejan ‘‘an te’‘vili aji-l-Kur’‘an. On u toj zbirci opširno citira tradicijska predanja, koja je imam Ibnu Kesir uglavnom spomenuo u svome Tefsiru, a koja se tiču povoda objave ajeta u kojem se spominje Ehli-bejt. Ibnu Džerir se, doduše, jasno ne opredjeljuje po pitanju da li je ovaj ajet objavljen zbog Poslanikove uže porodice, ili zbog njegovih žena, ali iz njegovog komentara sljedećeg, tj. 34. ajeta sure el-Ahzab jasno je da on smatra da su i žene Allahovog Poslanika, s.a.v.s., u sklopu njegovog Ehli-bejta. [38]
Imam Ebu ‘‘Abdillah el-Kurtubi (umro 671.h.), autor čuvenog komentara Kur’‘ana koji nosi naziv El-Džami’‘u li ahkami-l-Kur’‘an, također je saglasan sa Ibnu Kesirom. On u svome El-Džami’‘u kaže: “Svi ajeti (sure El-Ahzab), počevši od riječi Uzvišenog: “O Vjerovjesniče, reci ženama svojim…”, pa do: “Allah je, uistinu, dobar i sve zna”, su kontekstualno povezani, pa kako se onda može reći da u sred tih ajeta ima govor koji je odvojen od njih, Vjerovjesnikovih žena! Iz onoga što se navodi u tradicijskim predanjima razumije se da je Poslanik, a.s., nakon što mu je objavljen ovaj ajet, pozvao Aliju, Fatimu, Hasana i Husejna, pa je, prekrivši ih svojim ogrtačem, kazao: - O Allahu, ovo je moj Ehli-bejt, pa otkloni od njih grijehe i potpuno ih očisti. To je dova Poslanika, s.a.v.s., za njih nakon objave tog ajeta, što znači da je Poslanik htio da i njih uvede u značenje ajeta koji je upućen njegovim ženama…” [39]

Od komentatora Kur’‘ana koji su živjeli poslije imama Ibnu Kesira svakako je značajno spomenuti imama Eš-Ševkjanija (Muhammed b, ‘‘Ali b. Muhammed eš-Ševkjani, umro 1250.h.), autora poznatog tradicionalno-racionalnog komentara Kur’‘ana koje se zove Fethu-l-Kadir. On se, i pored svojih ši’‘iijskih opredjeljenja u nekim stavovima, slaže sa imamom Ibnu Kesirom po pitanja razumijevanja Ehli-bejta, te kaže “da drugačiji pristupi vode ka uvažavanju dijela onoga što treba da se u cijelosti uvaži, odnosno neutralisanju i eliminisanju onoga što nije dozvoljeno da se neutrališe.” [40]








Fus note

[1] Ovdje svakako mislimo na rane tefsirske zbirke tadicionalnog tipa, poput Taberijevog (umro 310.h.) D`ami’‘u-l-bejan-a, Ibnu Ebi Hatimovog (327.h.) Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azima-a, Semerkandijevog (375.h.) Bahru-l-’‘ulum-a, i dr. Zbirke tradicionalnog tefsira koje će kasnije nastati, poput Begavijevog (510.h.) Me’‘alimu-t-Tenzil-a, Ibnu ‘‘Atijjinog (546. h.) El-Muharreru-l-ved`iz-a, Ibnu Kesirovog (774.h.) Tefsira i dr., sadrže u sebi brojne racionalne komponente vješto povezane sa tradicijskim mišljenjima prvih generacija.
[2] Opširnije o ovom vidi u: Muhammed Abdu-l-Hajj el-Laknavi: El--Ed`vibe el-fadile, s komentarom muhaddisa prof. Abdu-l-Fettaha Ebu Gudde, str. 91, 92, izdanje Daru-s-Selam, Kairo, 1993.
[3] Ebu-l-Had`d`ad` Jusuf b. Abdurrahman b. Jusuf el-Mizzi, jedan od najvećih autoriteta svoga vremena u domenu hadisa i hadiskih znanosti. Rođen 654. u Halebu, a umro 742.h. u Damasku. Autor je brojnih djela od kojih su najznačajnija dva: Tehzibu-l-Kemal fi esmai-r-rid`al -- enciklopedija koja u sebi obuhvata bigrafske podatke ravija (prenosilaca) šest poznatih hadiskih zbirki El-Kutubus-sitte i mišljenja islamskih učenjaka koji se bave kritikom istih (el-d`erhu ve-t-ta’‘dilu). Ovo djelo je, ustvari, rezime čuvenog Makdisijevog El-Kemala, i u njemu se prepoznaje Mizzijjev enciklopedijski i sistematizatorski duh. Štampano je u 34 pozamašna toma, a tokom historije bilo je više puta rezimirano od najvećih stručnjaka u hadiskoj znanosti, poput hafiza Ibnu Hadžera el-’‘Askalanija (Tehzibu-t-Tehzib), hafiza Ez-Zehebija (Tezhibu-t-Tehzib) i hafiza El-Hazredžija (El-Hulasa). I njegovo drugo vrlo značajno djelo je Tuhfetu-l-ešraf bi ma’‘rifeti-l-atraf u kojem je sistematski poredao hadise iz šest poznatih hadiskih zbirki, i time uspostavio metodologiju iznalaženja hadisa. Ibnu Tulun je rekao: “Svi ljudi koji su se bavili proučavanjem hadisa poslije njega uveliko su bili u ovisnosti o ova dva djela”.
Širu biografiju vidi u: Ez-Zirikli, El-A’‘lam, biographical dictionary, Daru-l-’‘ilmi li-l-melayin, deveto izdanje, Bejrut, 1990, tom VIII, str. 236, 237.
[4] Ahmed b. Abdu-l-Halim b. Abdu-s-Selam, poznat kao Tekijjuddin Ibnu Tejmijje (661--728.h.). Opširnije biografske podadatke vidi u: Ez-Zirikli, Hajruddin: El-A’‘lam, biographical dictionary, tom I, str. 144; Ibnu Hadžer el-’‘Askalani: Ed-Durerul-kamine, Hajdar Abad, Indija, 1945, tom I, str. 144.
[5] Vidi: Ez-Zehebi, dr Muhammed Husejn : Et-Tefsiru ve-l-mufessirune, Daru-t-turasi-l-’‘arebijji, Kairo, 1976, tom I, str. 242.
[6] O široj biografiji imama Ibnu Kesira vidi: Ez-Zirikli, Hajruddin : El - A’‘lam, biographical dictionary, tom I, str. 320; Ibnu Hadžer el-’‘Askalani: Ed-Durerul-kamine, tom I, str. 373; Ibnu-l-’‘Imad el-Hanbeli: Šezeratuz-zeheb, tom VI, str. 231; Ed-Davudi, Muhammed b. ‘‘Ali: Tabekatu-l-mufessirine, Daru-l-kutubil-’‘ilmijje, Bejrut, bez godine izdanja, tom I, str. 111-113.
[7] Poznati stručnjak za hadis u XX vijeku, uvaženi kadija i profesor iz Egipta šejh Ahmed Šakir napisao je komentar ovog djela, koje se radi svoje naučne važnosti proučava u sklopu nastavnog plana i programa na teološkim fakultetima poznatog univerziteta Al-Azhar u Egiptu.
[8] U vezi ovih djela pogledati: Halilović, Safet: Imam Ibnu Kesir i njegov Tefsir, rad objavljen u časopisu Hikmet, br. 1-4 (124-127), Tuzla.
[9] Nass u usulsko-tefsirskoj terminologiji označava šerijatski tekst (ajet ili hadis) koji ukazuje na jedno jasno i određeno značenje bez podrazumijevanja drugog. Ukoliko šerijatski tekst ukazuje na jedno značenje ali podrazumijeva i druga, onda se on naziva zahir. Opširnije o ovome vidi: El-Kattan, Menna’‘: Mebahis fi ‘‘ulumi-l-Kur’‘an, izdanje Mektebetu Vehbe, Kairo, 1990., str. 257, 258.
[10] Po pitanju povoda objave ovog dijela ajeta postoje, kao što navodi imam El-Vahidi (Ebu-l-Hasen ‘‘Ali b. Ahmed el-Vahidi, umro 468.h.), dva mišljenja: prvo, da su ove riječi Uzvišenog objavljene povodom Poslanika, a.s., Alije, Fatime, Hasana i Husejna, r.a.; i drugo, da su povod objave žene Božijeg poslanika, s.a.v.s.. Vidi: El-Vahidi: Esbabu nuzuli-l-Kur’‘an, Daru-l-Kible, drugo izdanje, Džidda, 1984., str. 373-375.
[11] Muhammed b. Džerir et-Taberi, Ebu Dža’‘fer (umro 310.h.): slavni komentator Kur’‘ana, autor jedinstvene enciklopedije tradicionalnog tefsira pod nazivom Džami’‘u-l-bejan ‘‘an te’‘vili aji-l-Kur’‘an ili Tefsir Ibn Džerira et-Taberija. Po mnogima imam et-Taberi se smatra “učiteljem svih mufessira”, te zato nosi epitet šejhul-mufessirin. Širu biografiju pogledati u izvorima citiranim u: Ez-Zirikli, Hajruddin: El-A’‘alam, biographical dyctionary, tom VI, str. 69.
[12] Poznati komentator Kur’‘ana iz generacije tabi’‘ina koji je svoje znanje stjecao pred čuvenim Abdullahom b. Abbasom. Njegovu biografiju vidi u: Ez-Zehebi, dr. Muhammed Husejn: Et-Tefsiru ve-l-mufessirune, tom I, str. 107-112.
[13] Ovu predaju bilježi imam Ibnu Džerir et-Taberi u svome Džami’‘u-l-bejan-u, Daru-l-kutubi-l-’‘ilmijje, prvo izdanje, Bejrut, 1992., tom X, str. 298., br. 28503.
[14] “Mubahela” – infinitiv glagola bahele, jubahilu, što znači nekog proklinjati, zazivati nečije prokletstvo. Ovaj termin se u arapskom jeziku koristi kada je govornik apsolutno siguran u istinitost svoga govora, do te mjere da je spreman da, ukoliko njegove riječi nisu istinite, samoga sebe prokune. Interesantno je da je ovakav način izražavanja upotrijebljen u Kur’‘anu u 61. ajetu sure Ali ‘‘Imran u kontekstu kur’‘anskog polemiziranja sa kršćanima po pitanju Isa, a.s..
[15] Vidi: Ibnu Kesir: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, izdanje Džem’‘ijjetu ihjai-t-turasi-l-islamijji, Kuvait, 1994., tom III, str. 637, 638.
[16] Vidi: Ibnu Kesir: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 638.
[17] Rukovodeći se nastojanjem da ovaj rad ne bude previše dugačak, izostavili smo senede ovih predaja u njihovom prijevodu na bosanski jezik, s tim da su isti spomenuti u arapskom dijelu teksta.
[18] Nakon citiranja ove predaje Ibnu Kesir konstatuje: “U senedu ove predaje ima jedan ravija koji nije spomenut svojim imenom, a to je šejh od kojeg prenosi ‘‘Ataa b. Ebi Rebah. Ostale ravije u senedu su pouzdani prenosioci”. Vidi: Ibnu Kesir: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 639.
[19] U hadisu se konkretno govori o tzv. ‘‘asidi, tj. kašastoj hrani koja se spravlja od mješavine brašna, mlijeka i meda. Vidi: Muftić, Teufik: Arapsko-bosanski rječnik, El-Kalem, Sarajevo, 1997., str. 969.
[20] Vidi: Ibnu Kesir: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 639. Predaju bilježi Ibnu Džerir et-Taberi u svom Džami’‘u-l-bejanu, tom x, str. 297., rivajet br. 28496.
[21] Vidi: Ibnu Kesir: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 638. Ibnu Kesir nakon citiranja hadisa kaže: “Prenosi ga i imam Et-Tirmizi u svome Sunenu i kaže da je hasen-garib.” Hadis, također, bilježi i imam Et-Taberi u svome Tefsiru, tom X, str. 296., predaja br. 28489.
[22] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 640. Predaju bilježi Et-Taberi u Džami’‘u-l-bejanu, tom X, str. 297, 298., sa dva seneda (na koje je ukazao Ibnu Kesir u svom Tefsiru). Vidi Taberijeve rivajete br. 28497 i 28498.
[23] Abdurrahman b. Ebi Hatim (umro 327.h.): muhaddis, mufessir, sin poznatog kritičara prenosilaca tradicije imama Ebu Hatima er-Razija. Autor je poznatog djela El-Džerhu ve-t-ta’‘dilu koje razmatra pouzdanost prenosilaca islamske tradicije. Također, autor je tradicionalnog tefsira koji nosi naziv Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azimi musniden ‘‘ani-r-resuli ve-s-sahabeti ve-t-abi’‘in. Širu biografiju vidjeti u: Ez-Zehebi, Šemsu-d-din: Sijeru E’‘alami-n-nubelai, izdanje Mu’‘essesetu-r-risale, Bejrut, tom XIII, str. 263.; Es-Sujuti, ‘‘Abdu-r-Rahman: Tabekatu-l-huffazi, izdanje Daru-l-kutubi-l-’‘ilmijje, Bejrut, str. 345.
[24] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 640.
[25] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 641. Predaju bilježi Ibnu Džerir et-Taberi u svom Tefsiru, tom X, str. 296., br. 28487.
[26] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 641. Također, vidi: Ibnu Džerir et-Taberi: Džami’‘u-l-bejan, tom X, str. 298., predaja br. 28501.
[27] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 640., i Džami’‘u-l-bejan, tom X, str. 296., predaja br. 28488. Ibnu Kesir nakon citiranja ove predaje kaže da je, također, prenosi i Muslim od Ebu Bekra b. Ebi Šejbeta, a ovaj od Muhammeda b. Bišra, sa istim ostatkom seneda.
[28] Ovdje ćemo, naravno, navesti samo one predaje koje je spomenuo Ibnu Kesir u svome Tefsiru, a na osnovu kojih su neki ashabi svrstani u Ehli-bejt. Interesantno je da Ibnu Kesir ovdje na navodi predaju koju bilježe brojni hadiski izvori u vezi sa poznatim ashabom Selmanom el-Farisijem, r.a., za kojeg je Poslanik, s.a.v.s., rekao: سلمانٌ منَّا أهل البيت ! “Selman je od nas, Ehli-bejta.” Vidi: Ez-Zirikli, Hajruddin: El-A’‘lam, tom III, str. 112., i literaturu koja je tamo spomenuta.
[29] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 640.; Džami’‘u-l-bejan, tom X, str. 298., rivajeti br. 28498 i 28499.
[30] Vjerovatno je Poslanik, s.a.v.s., sa ovim riječima molio Allaha za Njegovu milost i tražio kod Njega utočište od vatre (kazne) za sebe i svoju porodicu.
[31] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 639, 640.
[32] Vasiletu b. el-Eska’‘ b. Ka’‘b el-Lejsi, ashab. Primio islam prije bitke na Tebuku i u njoj učestvovao. Prenosi nekoliko hadisa od Poslanika, a.s.. Umro 83. godine po Hidžri. Vidi: Ibnu Hadžer el-’‘Askalaani : Tehzibu-t- Tehzib, Daru-l-kitabi-l-islami, Kairo, tom XI, str. 101.
[33] Ovim se vjerovatno misli da Ehli-bejt prvenstveno obuhvata ove bliže članove Poslanikove, s.a.v.s., porodice.
[34] Vidi: Tefsiru-l-kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 638. Nakon citiranja ove predaje Ibnu Kesir kaže: “Ibnu Džerir je, zatim, sa još jednim lancem prenosilaca (vidi arapski tekst) prenio ovu predaju od Šedada b. Ebi ‘‘Ammara da je rekao: “Sjedio sam jedne prilike kod Vasila b. el-Eska’‘a, r.a., pa se neko ružno izrazio o Aliji, r.a. Nakon što su se razišli, rekao je: - Sjedi pa da te obavijestim o ovom čovjeku o kojem su tako ružno govorili. Jednom sam sjedio kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., pa su došli Alija, Fatima, Hasan i Husejn, r.a.. On ih je prekrio svojim ogrtačem, a zatim rekao: - O Allahu, ovo je moj Ehli-bejt, otkloni od njih, Gospodaru, grijehe i potpuno ih očisti!” – A ja, upitao sam – kaže Vasile. – I ti – odgovorio je. – Tako mi Allaha – pričao je Vasile – ove riječi su ono u što polažem najveću nadu.”
Predaje imama Et-Taberija vidi u Džami’‘u-l-bejan-u, tom X, str. 297., rivajeti br. 28493. i 28494.
[35] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 641. Hadis se nalazi u Muslimovom Sahihu sa Nevevijevim komentarom, izdanje Saad Suubbar, Rijad, i Mektebetu Dari-l-Fijha, Damask, tom V, dio XV, str. 179, 180, poglavlje o vrlinama ‘‘Ali b. Ebi Taliba, radijellahu ‘‘anhu.
[36] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 641.
[37] Vidi: Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, tom III, str. 642.
[38] Vidi: Džami’‘u-l-bejan, tom X, str. 299. Neopredjeljivanje imama Et-Taberija za jedne predaje, također ide u prilog tome da ovaj kur’‘anski tekst obuhvata i jedne i druge.
[39] Vidi: El-Kurtubi, Muhammed b. Ahmed el-Ensari: El-Džami’‘u li ahkami-l-Kur’‘an, Daru-l-hadis, Kairo, drugo izdanje, 1996., tom XIV, str.178.
[40] Vidi: Eš-Ševkjani: Fethu-l-Kadir, Daru-l-Vefa, Mensura, Egipat, prvo izdanje, 1994., tom IV, str. 272.
LITERATURA : 
1 . Muhammed Abdu-l-Hajj el-Laknavi : El--Edžvibe el-fadile, s komentarom muhaddisa prof. Abdu-l-Fettaha Ebu Gudde, Daru-s-Selam, Kairo, 1993. 
2 . Ez-Zirikli, Hajruddin : El-A’‘lam, biographical dictionary, Daru-l-’‘ilmi li-l-melayin, deveto izdanje, Bejrut, 1990. 
3 . Ibnu Hadžer el-’‘Askalani: Ed-Dureru-l-kamine, Hajdar Abad, Indija, 1945. 
4 . Ez-Zehebi, dr Muhammed Husejn : Et-Tefsiru ve-l-mufessirune, Daru-t-turasi-l-’‘arebijji, Kairo, 1976. 
5 . Ed-Davudi, Muhammed b . ‘‘ Ali : Tabekatu-l-mufessirine, Daru-l-kutubil -’‘ ilmijje, Bejrut, bez godine izdanja . 
6 . Halilović, Safet: Imam Ibnu Kesir i njegov Tefsir, časopis Hikmet, br. 1-4 (124-127), Tuzla . 
7 . Halilović, Safvet Mustafa: Et-Tefssiru bi-l-me’‘sur – ehemijjetuhu ve davabituhu; dirasetun tatbikijjetun fi sureti-n-Nisa’‘, Daru-n-nešri li-l-džami’‘ati, Kairo, 1999. 
8 . El-Kattan, Menna’‘: Mebahis fi ‘‘ulumi-l-Kur’‘an, Mektebetu Vehbe, Kairo, 1990., str. 257, 258. 
9 . El-Vahidi, ‘‘Ali b. Ahmed: Esbabu nuzuli-l-Kur’‘an, Daru-l-Kible, drugo izdanje, Džidda, 1984. 
10 . Ibnu Džerir et-Taberi : Džami’‘u-l-bejan ‘‘aan te’‘vili aji-l-Kur’‘an, Daru-l-kutubi-l-’‘ilmijje, prvo izdanje, Bejrut, 1992. [1] 
11 . Ibnu Kesir : Tefsiru-l-Kur’‘ani-l-’‘Azim, Džem’‘ijjetu ihjai-t-turasi-l-islamijji, Kuvait, 1994. 
12 . Muftić, Teufik: Arapsko-bosanski rječnik, El-Kalem, Sarajevo , 1997. 
13 . Ez-Zehebi, Šemsu-d-din : Sijeru E’‘alami-n-nubelai, Mu’‘essesetu-r-Risale, Bejrut, 
14 . Es-Sujuti: ‘‘Abdu-r-Rahman: Tabekatu-l-huffazi, Daru-l-kutubi-l-’‘ilmijje, Bejrut. 
15 . Muslim, Ebu-l-Hadždžadž: Sahih sa Nevevijevim komentarom, Saad Suubbar, Rijad, i Mektebetu Dari-l-Fijha, Damask. 
16 . Ibnu Hadžer el -’‘ Askalani : Tehzibu-t-Tehzib, Daru-l-kitabi-l-islami, Kairo. 
17 . El-Kurtubi, Muhammed b. Ahmed el-Ensari: El-Džami’‘u li ahkami-l-Kur’‘an, Daru-l-hadis, Kairo, drugo izdanje, 1996. 
18 . : Eš-Ševkjani, Muhammed b. ‘‘Ali b. Muhammed: Fethu-l-Kadir, Daru-l-Vefa’‘, Mensura, Egipat, prvo izdanje, 1994. 

 

Dr. Safvet Halilović