Sun07212019

Last updateTue, 16 Jul 2019 9am

Font Size

Profile

Menu Style

Cpanel
Back You are here: Home Knjige i tekstovi ODABRANI TEKSTOVI O ISRAU I MIRADŽU

O ISRAU I MIRADŽU

U ime Allaha, Svemilosnog, Milostivog!Hvala Allahu, Gospodaru svih svjetova, Sveopćem Dobročinitelju, Milostivom. Neka je salavat i selam Allahovom miljeniku Muhammedu, ‘alejhis-selam, njegovom časnom Ehli-bejtu, svim ashabima i onima koji slijede njegovu uputu do Sudnjega dana. 

Rekao je Uzvišeni Allah dž.š.: «Uzvišen neka je Onaj Koji je u jednom času noći preveo Svoga roba iz Mesdžidu-l-Harama u Mesdžidu-l-Aksa, čiju smo okolicu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. On, uistinu, sve čuje i sve vidi». 

    Mudžiza Israa i miradža, Poslaniku Muhammedu a.s. je izraz najveće počasti koju je Allaha dž.š. samo njemu dodoijelio. Ova mudžiza se dariva Poslaniku Muhamemdu a.s. u njegovim najtežim dunjalučkim danima. To je bilo na isteku godine koja je u Poslanikovom životu nazvana «godinom žalosti.» Zbog gubitka Poslanikove supruge hazreti Hatidže i njegovog amidže Ebu Talibe. Ove dvije ličnosti su Muhammedu a..s bila veoma velika i dragocjena podrška na putu širenja misije islama. Po zabilješkama Ibn Sa'da u djelu Tabekat, mudžiza Israa i miradža bila je 18 mjeseci prije Poslanikove hidžre. Većina islamske uleme su mišljenja da je ova mudžiza bila tjelesno i duhovno.  Istog mišljenja su i većina ashaba Allahovog Poslanika Muhammeda a.s. Za ovo mišljenje postoje jaki dokazi iz Kur'ana i Sunneta Allahovog Poslanika Muhammeda a.s. Sa ovim mišljenjem ne slaže se učenjak Ibn Kajjim El-Dževzije, koji kaže da je Poslanik isra i miradž doživio samo duhovno, znači d aje njegova duša išla,a da mu je tijelo ostalo u Mekki. On se u ovome mišljenju oslanja na izjavu hazrtei  Aiše da tijelo Poslanika Muhammed a a.s.u noći isra a i miradža nije napuštalo Mekku, i namišljenju Muavije koji kada bi ga pitali o israu i miradžu govorio je da je to bilo u snu.[1]  Učenjaci su objasnili da je izmišljena izjava koja se pripiosuje hazreti Aiša, a inače hazreti Aiša tada nije bila ni rođena a Muavija je u tome periodu bio mušrik ( politeist). Muhammed Sadik Urdžun kaže da je Ibn Kajjim rekao mišljenje o tome, a prije njega niko tako, po pitanju israa i miradža nije govorio, jer je jasno da je izjava koja se pripisuje hazreti Aiši lažna ( mevdu) i pobijena je sahih hadisima. Ibn Kajjim je rekao da je to doživljaj duše, koji odgovara doživljaju duše kada napušta tijelo u času smrti, i da je Poslanik a.s. svo iskustvo israa i miradža doživio u takvom stanju. Dalje Muhammed Sadik Urdžun objašnjava da je to mogući utjecaj filozofskog učenja o mogućnostima reinkarnacije i odvajanje duše od tijela sa postavkom da biće može ostati opet u stanju života!! Da bi se isti autor u čudu zapitao o nerazumijevanju Ibn kajjimove žestoke rasprave dokazujući da je Isra i miradž bili došom samo bez tijela o onada u svome djelu Zadul-Mead napisao rečenicu da je Isra Poslanik a.s. doživio i tjelesno. Dakle putovanje od Mekke do Kudusi šerifa tejlesno u pratnji Džibrila i Buraka. [2]Ubjeđenje i akide ( vjerovanje većine muslimana je da je isra i miradž bili i dušom i tijelo, i da je to Allahov ajet i poseban dar Muhammedu a.s. 

    Allah dž.š. je jednu Kur'ansku suru anzvao imenom Isra, što znači Poslanikovo noćno putovanje u pratnji Buraka i meleka Džibrila od Mekke do Kudusi-šerifa. 

    Autor djela «Muhamemdun resulullah» Muhammed Sadik Urdžun kaže da je kod učenjaka hadisa najispravnija i najpoznatija predaja o Poslanikovom, ‘alejhis-selam, Mi'radžu hadis Sabita El-Bennanija od Enesa ibn-Malika, koji je zabilježio imam Muslim u svome «Sahihu». Enes ibn-Malik prenosi da je Resulullah, ‘alejhis-selam, rekao:

    »Doveden mi je burak. On je bijel i visok. Veći je od magarca, a manji od mazge. On svoja kopita stavalja dokle dopre pogled. Uzjahao sam i ga i brzo smo stigli do Kudsa. Zavezao sam ga za halku za koju vezuju poslanici. Ušao sam u džamiju i klanjao dva rekjata, a zatim izišao. Onda mi je prišao Džibril sa posudom vina i s drugom posudom u kojoj je bilo mlijeko. Ja sam izabrao mlijeko. Džibril mi je rekao: 'Izabrao si prorodno'. Zatim smo dignuti na nebesa. Džibril je pokucao na kapiji. Čuo se glas: 'Ko si ti?' Odgovorio je: 'Džibril'. Rečeno je: ‘Ko je stobom?' Rekao je: ‘Muhammed'. Rečeno je: ‘Zar je već poslano njemu?' Džibril je rekao: ‘Da, već je poslano njemu'. Vrata su nam otvorena. Tu smo vidjeli Adema, ‘alejhis-selam. Pozdravio nas je i iskazao dobrodošlicu i proučio hajr-dovu. Zatim smo dignuti na drugo nebo. Džibril je i na kapiji drugog neba pokucao. Čuo se glas: ‘Ko si ti?' Odgovorio je: ‘Ja sam Džibril'. Rečeno je: ‘A ko je stobom?' Rekao je: ‘Sa mnom je Muhammed'

    Rečeno je: ‘Zar je već njemu poslano?' Rekao je: ‘Da, već je njemu poslano'. Otvorena su nam vrata. Kad, tu vidjesmo dva tetića: Isaa, sina Merjeminog, i Jahjaa, sina Zekerijjaa, ‘alejhis-selam. Pozdravili su me. Iskazali mi dobrododšlicu i proučili mi hajr-dovu. Zatim smo dignuti na treće nebo. Džibril je opet zakucao na vratima. Rečeno je: ‘Ko si ti?' Odgovorio je: ‘Ja sam Džibril'. 'A ko je stobom?' Rekao je: ‘Sa mnom je Muhammed'. Pitali su: ‘Zar je njemu već poslano?' Džibril je rekao: ‘Da, njemu je već poslano'. Vrata su nam otvorena. Tu sam vidio Jusufa, ‘alejhis-selam. Njemu je dano pola ljepote. Pozdravio me, iskazao dobrodošlicu i proučio mi hajr-dovu. Zatim smo dignuti na četvrto nebo. Džibril je pokucao na kapiji. Čulo se pitanje: ‘Ko si ti!' Odgovorio je: ‘Ja sam Džibril!' «A ko je to stobom?' Džibril je rekao: ‘Sa mnom je Muhammed'. Čulo se pitanje: 'Zar je već njemo poslano?' Odgovorio je: 'Da, njemu je već poslano!' Vrata su nam otvorena. Tu sam vidio Idrisa, ‘alejhis-selam. Pozdravio me, iskazao dobrodošlicu i proučio mi hajr-dovu. Allah je u Kur'anu rekao: 'Mi smo ga (Idrisa) na visoko mjesto podigli'. Zatim smo uzdignuti na peto nebo. Džibril je pokucao. Čuo se je glas: 'Ko si ti!' Rekao je: ‘Ja sam Džibril!' 'A ko je to s tobom?', ponovio je isti glas. Džibril je rekao: ‘Sa mnom je Muhammed'. Rečeno je: ‘Zar je njemu već poslano?' Džibril je rekao: 'Da, njemu je već poslano'. Tu sam sreo Haruna, ‘alejhis-selam. Pozdravio me, iskazao dobrodošlicu i proučio mi hajr-dovu. Zatim smo podignuti na šesto nebo. Džibril je pokucao na kapiji. Čuo se je glas: 'Ko je to?' Odgovorio je: ‘Džibril!' 'A ko je s tobom?' Džibril je rekao: ‘Sa mnom je Muhammed'. Rečeno je: ‘Zar je njemu već poslano?' Odgovorio je: ‘Da, njemu je već poslano!» Vrata su se otvorila. Tu sam vidio Musaa, ‘alejhis-selam. Pozdravio me, iskazao dobrodošlicu i proučio mi hajr-dovu. Zatim smo uzdignuti na sedmo nebo. Džibril je pokucao na vratima. Rečeno je: ‘Ko je to?' Odgovorio je: ‘Ja sam Džibril!' 'A ko je s tobom?', čuo se isti glas. Džibril je odgovorio: ‘Sa mnom je Muhammed'. Rečeno je: ‘Zar je njemu već poslano?' Džibril je odgovorio: ‘Da, njemu je već poslano!' Vrata su se otvorila. Tu sam vidio Ibrahima, ‘alejhis-selam. Leđima je bio oslonjen na Bejti-l-Ma'mur. U Bejti-l-Ma'mur svaki dan ulazi sedamdeset hiljada meleka i isti se više nikad ne vrate ponovo. Zatim sam odveden do Sidretu-l-Munteha. Vidio sam da su listovi Sidretu-l-Munteha kao slonove uši, a plodovi kao jabuke. Kad bi Sidretu-l-Munteha pokrilo nešto od Alalhovog emra, niko od Allahovih stvorenja ne bi mogao tu ljepotu opisati. Tada mi je Allah, dželle še'nuhu, objavio što je objavio. Propisao mi je pedeset namaza u danu i noći. Spustio sam se do Musaa, ‘alejhis-selam. On me je upitao:

    ‘Šta ti je tvoj Gospodar propisao tvom ummetu?' Rekao sam mu: ‘Pedeset namaza'. Rekao mi je: ‘Vrati se svome Gospodaru i moli olakšanje, jer tvoj ummet to neće moći izdržati. Ja sam iskušavao i ispitivao Izraelićane'. Vratio sam se do Svog Gospodara. Rekao sam Mu: ‘Moj Gospodaru, olakšaj mome ummetu'. Skinuo mi je pet namaza. Ponovo sam se vratio Musau, ‘alejhis-selam. Rekao sam mu da mi je Gospodar umanjio pet namaza. Musa, ‘alejhis-selam, rekao mi je: ‘Tvoj ummet neće moći podnijeti, vrati se i moli olakšanje'. Ja sam se neprestano vraćao između Moga Gospodara i Musa, ‘alejhis-selam, dok mi nije rekao Gospodar: ‘Muahmmede, pet namaza u toku dana i noći, a nagrada za svaki namaz je deseterostruka. To je kao pedeset namaza. Ko naumi uraditi dobro djelo (haseneh) pa ga ne uradi, upisat će mu se jedna nagrada. A ako ga uradi, upisat će mu se deset puta. A ko naumi uraditi loše djelo (sejjieh) pa ga ne uradi, neće mu se ništa upisati.  Ako ga uradi, upisat će mu se jedno loše djelo».

    Muhammed, ‘alejhis-selam, priča dalje:

    »Spustio sam se i kad sam došao do Musaa, ‘alejhis-selam, i obavjestio ga šta je bilo, on mi je opet rekao: ‘Vrati se  svome Gospodaru i moli olakšanje'. Rekao sam mu: ‘Vraćao sam se kod Svoga Gospodara dok se nisam zastidio od Njega' (prenosi Muslim).

    Ene-sibn Malik prenosi da je Muhammed, ‘alejhis-selam:

    »U noćnom putovanju (isra) prošpao sam pored crvenih stijena i vidio sam Musaa, ‘alejhis-selam, kako stoji i klanja u svome kaburu» (Buhari i Muslim).

    U predaji imama Ahmeda od Katadeta, r. a., koji prenosi od Enesa ibn-Malika da mu je pričao Malik ibn-Sa'sa, spomenut je hadis sve do riječi Muhammeda, ‘alejhis-selam:

    «...Zatim sam dignut do Sidretu-l-Muntehaa i ugledao njegove plodove u obliku zemljanih vrčeva iz sela Hadžer, dok su joj listovi bili kao slonove uši, pa je rekao: 'Ovo je Sidretu-l-Munteha'. Rekao je: 'Ukazale su se četiri rijeke: dvije skrivene, a dvije vidljive'. Upitao sam: «Šta je ovo, Džibrile?' Odgovorio je: 'Što se tiče skrivenih - to su dvije rijeke u Džennetu, a što se tiče vidljivih - to su Nil i Eufrat'».

    Rekao je: «A zatim je dignut do Bejtu-l-Ma'mura».

    U predaji Katade od Ebu-Hurejrea, r.a., stoji:

    Rekao je: «Molio sam svoga Gospodara sve dok se nisam zastidio (da Mu se ponovo vratim), ali sam bio zadovoljan, predan, pa sam izvršio naredbu, a zatim je glasnik povikao:

    'Ja sam zaključio Moju naredbu (fard) i olakšao sam Mojim robovima'».

    Slično bilježe Buhari i Muslim u svojim vjerodostojnim zbirkama u predaji od Katade.

    U predaji koju bilježi Buhari, u poglavlju o namazu, stoji:

    «Zatim me odveo do Sidretu-l-Munteha, koji su prekrile boje a da i sam nisam znao koje, da bih zatim bio uveden u Džennet, u kome su bile ogrlice i đerdani od bisera, a zemlja od miska».

    Muslim bilježi u svome «Sahihu» od Ebu-Zerra, r. a., koji kaže:

    «Pitao sam Allahovog Poslanika, ‘alejhis-selam: ‘Jesi li vidio svoga Gospodara?» Odgovorio je: 'Svjetlost (nur) gdje god sam pogledao, pa kako da Ga vidim?!'»

    Od Muhammeda ibn-Bešara sa lancem prenosilaca se prenosi do Abdullaha ibn-Šekika, koji kaže:

    «Rekao sam Ebu-Zerru, r. a., da sam vidio Allahovog Poslanika, ‘alejhis-selam, upitao bih ga. Upitao me je: ‘A o čemu bi ga upitao?' Rekao je: «Upitao bih ga: Jesi li vidio svoga Gospodara?' Ebu-Zerr je rekao: ‘Već sam ga pitao, pa je odgovorio: ‘Vidio sam svjetlost (nur)'.

    Hafiz Ebu-Bekr el-Bejheki spominje da u Šurejkovom hadisu ima dodatak koji samo on prenosi i podupire one koji smatraju da je Muhammed, ‘alejhis-selam, vidio Uzvišenog Allaha. Taj dodatak su riječi: «Zatim se približio Silni, Gospodar Veličine, pa se nadnio blizu koliko dva luka ili bliže».

    Ispravniji je stav Aiše, Ibn-Mes'uda i Ebu-Hurejrea, r. a., u shvatanju ajeta: «Zatim se nadnio, pa približio», da se to odnosi na viđenje Džibrila. To je ono što zastupa El-Bejheki, Allah mu se smilovao, kao ispravno o ovome pitanju da se riječi Uzvišenoga: «Zatim se približio pa nadnio» odnose na Džibrila, ‘alejhis-selam, kao što se potvrđuje u «Sahihu» Buharije i Muslima od Aiše, majke pravovjernih, od Ibn-Mes'uda, a također od Ebu-Hurejrea u Muslimovom «Sahihu». Nije poznato razilaženje ashaba u tumačenju ovoga ajeta.

    U Muslimovom «Sahihu» stoji:

    «Ibn-Šihab je rekao: 'Obavijestio me je Ibn-Hazm da su Ibn-Abbas i Ebu- Habbe el-Ensari govorili da je Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam, rekao:

    'Zatim sam uzdignut do nivoa kad sam mogao čuti škripanje pera'».

    Imam Ahmed prenosi od Džabira ibn-Abdullaha, r. a., da je čuo Allahovog Poslanika, ‘alejhis-selam, da kaže:

    «Pošto su me u laž ugonili Kurejšije kad sam bio uzdignut u noći Israa do Bejtu-l-
-Makdisa, stao sam u hidžru (polukrug) kod Kabe, pa mi je Allah pokazao Bejtu-l-Makdis te sam ih počeo obavještavati o njegovim znamenjima, a gledao sam u njega» (bilježe Buhari i Muslim u svojim «Sahihima»).

    Ibn-Šihab kaže da je Ebu-Seleme ibn-Abdurrahman rekao:

    «Spremili su se» (ili sličan izraz) «ljudi od Kurejšija, otišli Ebu-Bekru i rekli mu: 'Zar ti misliš da je tvoj drug otišao do Bejtu-l-Makdisa, a zatim se vratio do Mekke u jednoj noći?' Ebu-Bekr, r. a., upitao je: 'Je li on to rekao?!' Odgovorili su: 'Da'. Ebu- Bekr je odgovorio: 'Ja svjedočim da je, ako je on to rekao, istinu rekao'. Rekli su mu: 'Ti si mu povjerovao da je došao do Šama u jednoj noći, a zatim se vratio do Mekke prije nego što je svanulo?!' Odgovorio je: 'Da, ja sam mu povjerovao i više od toga. Povjerovao sam mu kad je počeo primati Objavu s neba'».

    Ebu-Seleme kaže: «Zbog ovoga je prozvan Ebu-Bekr es-Siddik».

    Imam Ahmed prenosi od Ibn-Abbasa, r. a., da je rekao: «Rekao je Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam: 'U noći u kojoj se dogodio Isra, osvanuo sam u Mekki. Uplašio sam se znajući da ću zato biti u laž ugonjen'. Ostao je izoliran, tužan. Pored njega je prošao Allahov neprijatelj Ebu-Džehl, sjeo pokraj njega i, ismijavajućim tonom, zapitao: 'Je li se to šta dogodilo?' Rekao je Poslanik, ‘alejhis-selam: 'Da'. On je zapitao: 'A šta to?' Odgovorio je: 'Sinoć sam bio uzdignut'. Upitao je: 'Gdje?' Odgovorio je: 'U Bejtu-l-Makdis'. Ebu-Džehl reče: 'Zatim si osvanuo među nama?!' Odgovorio je: 'Da'. Ebu- Džehl ga nije pokušavao demantirati, plašeći se da Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam, ne zaniječe svoj govor kad mu pozove narod, pa ga je upitao: 'Šta misliš o tome da pozoveš svoj narod, bi li im ispričao ovo što si meni ispričao?' Rekao je Poslanik, ‘alejhis-selam: 'Da'. Ebu-Džehel je pozvao: 'O potomci Ka'ba ibn-Lua'ja!' Došli su mu u skupinama i sjedali pokraj njih dvojice. Ebu-Džehl reče: ‘Ispričaj svome narodu ono što si meni ispričao'. Rekao je Poslanik, ‘alejhis-selam: ‘Doista sam sinoć bio uzdignut'. Upitali su: ‘Gdje?' Odgovorio je: ‘Do Bejtu-l-Makdisa'. Primijetili su: ‘Zatim si osvanuo među nama?!' Odgovorio je: ‘Da'. Tada neki zapljeskaše rukama, a neki staviše ruku na glavu, na taj način izražavajući čuđenje. ‘Možeš li nam opisati Mesdžid?', upitaše. Među njima je bilo onih koji su putovali u to mjesto i vidjeli taj Mesdžid...»

    Rekao je Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam: «Opisivao sam ga dok mi neki detalj nije postao nejasan, pa mi je donesen Mesdžid blizu i stavljen ispred kuće 'Akila u koji sam gledao i tako ga opisivao». Narod je uzviknuo: «Što se tiče opisa, tako nam Allaha, pogodio je!»

    Ovaj hadis bilježi i En-Nesai od Avfa ibn ebi-Džemile, a on je bio jedan od najpouzdanijih imama, dok El-Bejheki bilježi u hadisu od En-Nadra ibn-Šumejla ibn- Avfa.

    U Muslimovom «Sahihu» od Ebu-Hurejrea, r. a., stoji: «Rekao je Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam: 'Kad sam bio u hidžru pokraj Kabe, sjećam se da su me Kurejšije ispitivali o mom noćnom putovanju. Pitali su me o detaljima Bejtul-Makdisa u koje nisam bio siguran, pa sam se izuzetno zabrinuo, tako da se nikad ranije nisam toliko zabrinuo, pa mi ga je Allah predstavio tako da sam gledao u njega. Ništa me nisu zapitali a da ih o tome nisam obavijestio. Našao sam se u društvu Allahovih vjerovjesnika. Musa, ‘alejhis-selam, klanjao je, a bio je snažan i čvrst kao da je od ljudi iz plemena Šenue. Isa, ‘alejhis-selam, klanjao je, dok mu je najsličniji od ljudi bio Urve ibn-Mes'ud es-Sekafi. Ibrahim, ‘alejhis-selam, klanjao je, a najsličniji od ljudi je vaš drug' (tj. 'Alejhis-selam lično), 'pa se približilo vrijeme namaza te sam ih ja predvodio u namazu. Kad sam završio, rečeno mi je: 'Muhammede, ovo je Malik, čuvar Džehennema'. Okrenuo sam se njemu, a on mi je selam nazvao'». 

    Ako se zadržimo na analizi svih ovih hadisa, dolazi se do saznanja da se predaje u pogledu Poslanikovog, ‘alejhis-selam, noćnog putovanja iz Mekke do Bejtu-l-Makdisa slažu, iako se riječi prenosilaca razlikuju. Oni koji smatraju da je svaki rivajet oprečan drugome, tvrdeći da je Noćno putovanje učinjeno više puta, daleko su otišli, čine čudne stvari, pribjegavaju onome gdje se ne mogu skloniti i nisu postigli željeno.

    Neki od potonjih generacija decidirano su se izjasnili da je Muhammed, ‘alejhis-selam, samo jedanput prenesen iz Mekke do Bejtu-l-Makdisa, drugi put iz Mekke do nebeskih sfera, a treći put do Bejtu-l-Makdisa, a odatle do nebeskih sfera. Zadovoljavaju se tim tumačenjem misleći da su došli do izlaza iz tih nejasnoća. Međutim, ovo je veoma čudno i daleko od onoga što bilježe prve generacije muslimana. Da se ovo više puta ponavljalo, Allahov Poslanik, ‘alejhis-selam, zasigurno bi obavijestio svoje sljedbenike i oni bi to ponavljanje zasigurno zabilježili.

    Musa ibn-'Ukbe prenosi od Zuhrija:

    «Isra se odigrala godinu dana prije Hidžre».

    Isto potvrđuje 'Urvve.

    Es-Suddi kaže:

    «Šesnaest mjeseci prije Hidžre».

    Istina je da je 'Alejhis-selam prenesen u budnom, a ne spavajućem stanju iz Mekke do Bejutu-l-Makdisa jašući na buraku, pa kad je došao do vrata Mesdžida, privezao je životinju kod vrata, a onda ušao i klanjao dva rekata u počast džamiji (tehijjetu-l-mesdžid) u njenom pročelju. Zatim je uznesen na Mi'radž, a to je kao ljestve sa prečkama preko kojih se penje, pa se preko njih uspeo na zemaljsko nebo, a zatim do preostalih sedam nebeskih sfera. Na svakom nebeskom prostranstvu su ga dočekali njegovi stanovnici. Selam je nazvao poslanicima na tim nebeskim prostranstvima, shodno njihovim položajima i stepenima, sve dok nije prošao pokraj Musaa, ‘alejhis-selam, onoga s kojim je Uzvišeni Allah razgovarao, na šestom nebeskom prostranstvu, i Ibrahima, ‘alejhis-selam, Allahovog prijatelja, na sedmom nebeskom prostranstvu. Nakon toga je prevazišao i njih i njihove položaje, kao i položaje ostalih vjerovjesnika, sve dok nije došao do nivoa na kome je čuo škripanje pera, tj. pera sudbine.

    Vidio je Sidretu-l-Munteha, koga su prekrivale Allahove veličanstvene stvari: ležaji od zlata i različite boje, kao i meleki, a tu je vidio i Džibrila u njegovom stvarnom liku sa 600 krila. Vidio je, također, zeleno uzglavlje - Refref - koje je prekrilo horizont. Vidio je i Bejtu-l-Ma'mur (nebesku Kabu) i Ibrahima, ‘alejhis-selam, graditelja zemaljske Kabe, naslonjenog leđima na nju. U ovu nebesku Kabu svaki dan uđe 70.000 meleka, koji u njoj ibadet čine i ne vraćaju se u nju do Sudnjeg dana.

    Vidio je Džennet i Džehennem. Allah mu je tamo propisao pedeset namaza, da bi ih zatim, iz Svoje milosti i pažnje spram Svojih robova, smanjio na pet.

    U ovome je veliko pridavanje važnosti namazu i njegovom značaju.

    Zatim je spušten do Bejtu-l-Makdisa, a s njim su spušteni i vjerovjesnici, sa kojima je zajedno klanjao namaz kad je nastupilo njegovo vrijeme. Neki misle da ih je on predvodio u namazu na Nebu, ali predaje koje dominiraju ukazuju da je to bilo u Mesdžidu-l-Aksi.

    Prema nekim predajama, taj namaz je bio prilikom prvog njegovog ulaska u Mesdžid, a uočljivo je da je to bilo nakon njegovog povratka u njega, jer kad je on prolazio pokraj njih u njihovim stanovima, pitao je o njima Džibrila za svakog ponaosob, a Džibril ga je o njima obavještavao. Ovo je umjesno, jer je on prvo bio pozvan u nebeske visine da se propiše njemu i njegovom narodu ono što Allah želi. Nakon ispunjenja ove Allahove želje, sakupljen je sa svojom braćom vjerovjesnicima da bi im se manifestirala njegova počast i prednost nad njima njegovim predvođenjem u namazu, na šta mu je Džibril aludirao.

    Nakon toga je izišao iz Mesdžidu-l-Akse, uzjahao buraka i vratio se u Mekku u ranu zoru. A Allah najbolje zna!

    Zatim su se ljudi razišli u tome je li Isra bila i tjelesno i duhovno ili samo duhovno putovanje.

    Dva su stava u tom pogledu. Većina učenjaka se slaže da je Isra bila i tjelesno i duhovno, u budnom stanju, a ne u snu. Oni ne negiraju da je Poslanik, ‘alejhis-selam, to ranije vidio u snu, nakon toga i u javi doživio, jer Poslanik, ‘alejhis-selam, nije sanjao a da mu se to nije ostvarilo poput osvita zore. Isra i Mi'radž dogodili su mu u budnom stanju i stvarno nakon toga, a najbolji argument za to su riječi Allaha Uzvišenog:

    «Slavljen neka je Onaj Koji je u jednom času noći preveo Svoga roba iz Mesdžidu-l-Harama u Mesdžidu-l-Aksa, čiju smo okolicu blagoslovili».

    Slavljenje (tespih) vezano je za velike događaje. Da je to bio san, ne bi to bilo nešto veliko, niti nešto čemu bi se pridavala tolika važnost, niti bi nevjernici Kurejšija pohitili da ga u laž utjeruju, niti bi grupa novopridošlih muslimana radi sna odbacila islam nakon što ga je prigrlila. Također, «'abd» (rob) podrazumijeva sintezu duha i tijela. Allah Uzvišeni kaže:

    «Koji je u jednom času noći preveo Svoga roba».

    On, također, kaže:

    «A prizor koji smo ti pokazali samo smo ljudima iskušenjem učinili».

    Ibn-Abbas kaže: «To je viđenje očima koje je pokazano Allahovom Poslaniku, 'alejhis-selam, u noći u kojoj je bio prenesen» (bilježi Buhari).

    Allah Uzvišeni kaže:

    «Pogled mu nije skrenuo, nije prekoračio» (En-Nedžm, 17.).

    Pogled je instrument osobe, a ne duše. Također, on je jahao na buraku, zasljepljujućoj bijeloj životinji koja je blistala. Ovo je svojstveno tijelu, a ne duši, jer duša u svome kretanju nejma potrebe za jahalicom koju bi jahala. A Allah najbolje zna!

    Hafiz Ebu-Ne'im el-Asbehani, u knjizi «Delailu en-Nubuveti» («Dokazi poslanstva»), prenosi, posredstvom Muhammeda ibn-Omera el-Vakidija od Muhammeda ibn-Kjaba el-Kurezija, ukratko, sljedeće:

    «Kad je Herakle pozvao Ebu-Sufjana i pitao ga o Allahovom Poslaniku, 'alejhis-selam, Ebu-Sufjan se trudio omalovažiti njegovu misiju, rekavši mu: 'Vladaru, zar nećeš da te obavijestim o onome po čemu ćeš saznati da je on lažljivac?!' Upitao je: 'A šta je to?' Ebu-Sufjan je odgovorio: 'On smatra da je izišao iz naše zemlje, zemlje Harema, jedne noći i da je došao do ovog vašeg mesdžida, mesdžida Ileje, i da nam se vratio te noći prije jutra'. Svećenik je bio pored cara i rekao: 'Znam za tu noć'. Car ga je pogledao, pa mu je rekao: 'Kako znaš to?' Rekao je: 'Nisam spavao noću sve dok ne bih pozatvarao sva vrata mesdžida. Kad je bila ta noć, sva sam vrata pozatvarao osim jednih. Njih nisam mogao. Pozvao sam u pomoć sve svoje radnike i sve druge prisutne kako bismo ih zatvorili, ali nismo ih mogli pokrenuti. Kao da smo se borili sa planinom. Pozvao sam stolare, koji su pogledali vrata i rekli: 'Doista je na ova vrata pao nadvratnik i zid te ih ne možemo pokrenuti sve do jutra'. Pogledali smo odakle je došlo, vratio sam se i ostavio dvoja vrata otvorena. Kad sam ustao, rano ujutro sam otišao do tih vrata i vidio probušen kamen koji je bio u uglu mesdžida, a na njemu je bio trag od vezivanja životinje. Rekao sam svojim drugovima: 'Ova vrata je sinoć mogao zadržati samo Poslanik. Klanjao je sinoć u našem mesdžidu...' i spomenuo je kompletan hadis».

    Hafiz Ebu el-Hattab Omer ibn-Dihje je rekao:

    «Tevatur-predanjem je došao hadis o Israu od Omera ibn el-Hattaba, Alije, Ibn-Mes'uda, Ebu-Zerra, Malika ibn-Sa'sa, Ebu-Hurejrea, Ebu-Seida, Ibn-Abbasa, Šedada ibn-Evsa, Ubejj ibn-Ka'ba, Abdurrahmana ibn-Kirta, Ebu-Habbeta el-Ensarije, Ebu-Lejle el-Ensarije, Abdullaha ibn-Omera, Džabira, Huzejfe, Burejde, Ebu-Ejjuba, Ebu-Umame, Semure ibn-Džunduba, Ebu-Hamraa, Suhejba er-Rumija, Umihanne, Aiše i Esme, kćerki Ebu-Bekrovih, neka je Allahovo zadovoljstvo svima njima».

    Idžmaom su se muslimani složili o hadisu Israa, a odbacili su ga bezbožnici i nevjernici:

    «Oni žele da utrnu Allahovo svjetlo ustima svojim, a Allah će učiniti da svjetla Njegova uvijek bude, makar krivo bilo nevjernicima» (Es-Saff, 8.).

Fikret ef. Arnaut


[1] Opširnije pogledati u djelu Muahmmed Resulullah, od učenjaka Muhammed Sadik Urdžun, I tom str. 352.

[2] IBID