Mon06182018

Last updateSun, 17 Jun 2018 11am

Font Size

Profile

Menu Style

Cpanel
Back You are here: Home Hutbe Adis ef. Hebibović Hutba: TIČE ME SE

Hutba: TIČE ME SE

El-hamdu lillahi Rabbil-’alemin. Ves-salatu ves-selamu ‘ala resulina Muhammed ve ‘ala alihi ve sahbihi edžme’in. Hvala Allahu Gospodaru svjetova, neka je salavat i selam na posljednjeg Poslanika Muhammeda, s.a.v.s., njegovu časnu porodicu i čestite ashabe.

Svjedočim da je samo Allah Bog, Jedan Jedini i da je Muhammed, s.a.v.s., Njegov rob i Poslanik i molim Dragog Boga da preselimo na onaj svijet, na ahiret noseći šehadet u svojim srcima i potvrđujući ga svojim djelima, amin ja Rabbe-l-‘alemin!

Danas ćemo, ako Bog da, govoriti o temi koja je važna za svakog od nas. Danas govorimo o temi: TIČE ME SE!

Naime, bila jednom četvorica po imenu: Svako, Neko,  Bilo Ko i Niko.

Trebalo je obaviti jedan vrlo važan posao i Svako je mislio da će ga Neko obaviti.

Bilo Ko je to mogao da učini, ali Niko nije htio.

Neko se zbog toga naljutio, jer je to bio posao za Svakoga.

A Svako je opet mislio da bi ga Bilo Ko mogao obaviti, no Niko nije shvatio da ga Neko ne želi obaviti.

Na kraju je Svako krivio Nekoga, jer Niko nije uradio ono što je mogao da uradi Bilo Ko.

Braćo, Neko, Svako, Bilo Ko i Niko su četiri imena koja mogu biti personifikacija svakog od nas, a mogu biti i personifikacija nas sviju zajedno.

Svako od nas je Neko, a može biti i Bilo Ko, kao što može biti i Niko. Ko će biti zavisi od njega samog!

Kad je potrebno odraditi nešto što svima treba, tada Svako misli da je to tuđa briga, da je Nekom drugom to preče.

I Svako od nas se osloni na Nekoga, a Bilo Ko od nas to može uraditi.

I na kraju, braćo, kad Niko ne uradi, tad mi svi krivimo Svakoga.

Svi su nam krivi, samo mi nismo, jer je nešto bilo svima preče nego nama samima.

Uzvišeni Allah kaže: أَنفُسَكُمْ عَلَيْكُمْ آمَنُواْ الَّذِينَ أَيُّهَا يَا

“O vjernici, brinite se o sebi;”  (El-Maide 105)

Draga braćo, naša je obaveza da se brinemo o sebi. Znamo da je čovjek društveno biće, on ne može sam. Isto kao što se brine o sebi mora se brinuti i za svoj džemat/zajednicu u kojoj živi. Niti jedna aktivnost koja se tiče džemata/zajednice, a i njega samog kao dijela tog džemata/zajednice ne može i ne smije proći a da on ne bude sudionik toga. Ne smijemo biti slijepi, ni nijemi niti gluhi na ono što se oko nas događa. Obaveza nam je da budemo aktivni, da učestvujemo, da smo brižni. Dužnost je da nas se stvari, prije svega džematske, TIČU.

Svako od nas želi da mu bude bolje, da njegovom džematu, zajednici bude bolje. Ali braćo, ne može biti bolje ni nama ni našoj zajednici ako mi ne radimo na tom putu. Moramo se društveno angažovati ako želimo napredak. U islamu se ističe važnost održavanja rodbinskih veza i komšijskih odnosa. To nije slučajno i nije bez razloga. Mi ne znamo šta nekoga muči, sa kakvim problemima se susreće ako prekinemo veze sa njim. Allah dž.š. je rekao: “Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih” (el-Bekare, 286). Mi nismo dužni da uradimo ono što je izvan naših mogućnosti, ali isto tako smo dužni i obavezni uraditi ono što je u našoj moći. Kada mi uradimo sve što je do nas Allah će nam pomoći i otkloniti prepreke na našem putu koje sami ne možemo ukloniti.

Sjetimo se priče sa početka hutbe. Svi smo mi NEKO. Zato, radimo na našem napretku kako bi ostali NEKO, da ne budemo NIKO! A da bi ostali NEKO mora da nas se TIČE, moramo svi dati svoj doprinos, moramo biti od akcije da ne gledamo neželjene reakcije!

Uzvišeni Bože, molimo TE pomozi nas na Putu dobra i učini nas od onih koji se brinu o sebi i svome džematu/zajdnici. Učini nas od onih kojih se stvari TIČU, amin!

Poštovani posjetioci naše stranice želimo skrenuti pažnju na činjenicu kako stranica www.medzlis-konjic koristi tzv. "kolačiće" (cookies).Spomenute "kolačiće" koristimo samo kako bismo poboljšali funkcionalnost stranice.